Nijedna zemlja ne može da prisili Nikoziju da prestane da pruža usluge lučkih objekata ruskim ili drugim brodovima, izjavio je Angelidis u intervjuu za kiparsku radio mrežu Si-Aj-Bi-Si.
U ovom trenutku Nikoziji se ne postavljaju nikakva pitanja, ali ako se postavi dilema, Republika Kipar će doneti svoje odluke, rekao je ministar.
On je naglasio da Kipar pruža usluge trećim zemljama, uglavnom za pružanje humanitarne pomoći.
U slučaju krize, Kipar je dužan da pruži pomoć, kazao je Angelidis i objasnio da Kipar nikada nije sarađivao ni sa jednom zemljom u okviru vojne operacije.
Angelidis je rekao da će Kipar nastaviti svoje napore na daljem produbljivanju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali da ulogu Kipra kao stuba stabilnosti u regionu treba poštovati.
Kiparski predsednik Nikos Anastasijadis ranije je izrazio žaljenje zbog usvajanja pomenutih amandmana. Prema pisanju Biroa za štampu i informacije, Anastasijadis je kazao novinarima da je on, u principu, pozdravio inicijativu Menendeza i Rubija, kao i nacrt zakona koji je prvobitno podnet Kongresu.
„Moram da izrazim žaljenje zbog amandmana koji su uneti i koji u velikoj meri zadiru u nezavisnost i suverenitet Republike Kipar. Do danas je pružanje usluga bilo kojoj zemlji uvek bilo u humanitarne svrhe i mislim da se takvi uslovi ne mogu postaviti, a posebno od strane zemlje sa kojom se trudimo, govorim o Americi, da dalje jačamo naše odnose. Imao sam utisak da amandman nije bio najsrećniji“, objasnio je Anastasijadis.
Senator iz redova demokrata Bob Menendez i senator iz redova republikanaca Marko Rubio predstavili su predlog zakona koji menja američku strategiju u Istočnom Sredozemlju, koji se zasniva na promenama u regionu. Nacrt zakona, konkretno, ukida zabranu snabdevanja Kipra oružjem. Odbor za spoljne odnose Senata odobrio je predlog zakona sa amandmanima koje pozivaju zemlje u regionu da odbijaju lučke usluge za brodove Rusije.
„Zakon o saradnji u oblasti bezbednosti i energije u Istočnom Sredozemlju“ predstavlja niz inicijativa koje menjaju američku strategiju s obzirom na promene u regionu, uključujući i pogoršanje odnosa Turske sa SAD i svim ključnim regionalnim partnerima Vašingtona. Predlog zakona predviđa ukidanje zabrane prodaje oružja Kipru, zabranu predavanja aviona F-35 i uvođenje sankcija Ankari ako Turska nastavi sa sprovođenjem planova za kupovinu S-400 od Rusije.
Predlog zakona predviđa dalju militarizaciju Grčke i Kipra i njihovu blisku vezanost za Sjedinjene Američke Države u oblasti odbrane.
Među navedenim ciljevima američke politike navode se „održavanje snažnog američkog vojno-pomorskog prisustva i ulaganje u pomorsku opremu u bazi Suda u Grčkoj i razvoj dublje saradnje u oblasti bezbednosti, uključujući nedavno raspoređivanje bespilotnih letelica MKu-9 u vazduhoplovnoj bazi Larisi i helikopterskom centru za obuku američke vojske u centralnoj Grčkoj“.
Nacrtom je predviđeno finansiranje konkretnih vojnih programa za Grčku i Kipar i programa međunarodne vojne obuke.
Čitav niz odredbi nacrta zakona usmeren je protiv Rusije u cilju „smanjenja njenog zlog uticaja u Istočnom Sredozemlju“. Konkretno, senatori predlažu da se vojna tehnika nabavljena od Moskve stavi van snage i zameni oružjem koje proizvode zemlje NATO-a.
