Premijer privremenih prištinskih institucija Ramuš Haradinaj zatražio je od Vatikana da prizna jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost.
Haradinaj je ovo preneo državnom sekretaru Vatikana, kardinalu Pjetru Parolinu tokom susreta u Prištini, odnosno posle mise koju je ovaj visoki zvaničnik Vatikana održao u Katedrali Majke Tereze povodom praznika Duhovi.
Parolin je tada preneo pozdrave i blagoslove pape Franje, koji je duhovno blizak narodu Kosova, a posebno katoličkoj zajednici. Za Haradinaja je ovo bilo dovoljno da zatraži priznanje kosovske nezavisnosti od Svete stolice.
Međutim, profesor dr Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije pri Vatikanu, ne smatra da je ova poseta državnog sekretara Svete stolice, kardinala Pjetra Parolina, Prištini i Prizrenu uvod u skoro priznavanje nezavisnosti ’Kosova‘, kako priželjkuju vlasti u Prištini i malobrojni kosovsko-metohijski katolici.
„U vatikanskim izvorima ova poseta ’katoličkoj zajednici‘, odnosno Prizrensko-prištinskoj dijecezi na ’Kosovu‘ je određena kao ’pastoralna‘. Povodom praznika Duhova kardinal Parolin je predvodio mise u dvema katoličkim crkvama, onoj posvećenoj svetoj Majci Terezi od Kalkute u Prištini i u obnovljenom Hramu Device Marije u Prizrenu“, objašnjava dr Tanasković.
On podseća da Vatikan posvećuje pažnju svim katoličkim zajednicama, pogotovo manjinskim, pa i ovoj na „Kosovu“, pogotovo s obzirom na to da se ona povezuje i sa Majkom Terezom, što ima jak simbolički naboj.
„Priznavanje nezavisnosti ’Kosova‘ je ozbiljno i složeno političko pitanje i Vatikan o njemu neće olako odlučivati, bez obzira na uporne pozive iz Prištine. Jaki su razlozi zbog kojih se Sveta stolica opredelila da ne prizna kosovsku nezavisnost. Ne bih rekao da su se ti razlozi promenili ili da su nastupili neki novi momenti koji bi podstakli Vatikan da preispita svoj stav. Naprotiv! Posledice eventualnog vatikanskog priznavanja nezavisnosti ’Kosova‘ bile bi višestruke, a posebno bi se teško odrazile na ekumenski dijalog sa pravoslavljem. O odnosima sa Srbijom i SPC da i ne govorim...“, ističe naš sagovornik.
On je saglasan da je kardinal Parolin do sada najviši zvaničnik Svete stolice koji je posetio ’Kosovo‘. Takođe, podseća da je Hašim Tači u nekoliko navrata propagandno najavljivao i papinu posetu u bliskoj budućnosti, ali od toga nije bilo ništa. Poslednji put se o takvoj mogućnosti više govorilo 2016. godine, dodaje dr Tanasković.
Prema njegovom mišljenju, činjenica da je Haradinaj katolik, a Tači musliman, nema toliki značaj, premda ni takvi detalji ponekad nisu van vidokruga službi Svete stolice.
„Inače, Vatikanu je svakako dobro poznato kakav je hrišćanin Ramuš Haradinaj, ali u pogledu tretmana onih koji bi mogli biti od koristi za unapređivanje interesa Katoličke crkve, zvaničnici svete Stolice su izrazito pragmatični. A zatim, kao zaduženi za ljudske duše, pastiri blagonaklono primaju i grešnike“, kaže naš sagovornik.
Haradinaj je ovu posetu iskoristio da visokom gostu iz Vatikana prenese poruku da su „Kosovo i njegovi građani tokom vekova bili svedoci zapadnih vrednosti i da su i danas posvećeni očuvanju mira, stabilnosti i verskih sloboda u zemlji“.
