„Huavej“ je već kupio od ruskog proizvođača „Vokord“ tehnologiju u oblasti prepoznavanja lica. Kupovina je izvršena u maju preko moskovske kompanije „Igl softlab“, koju su tada kupile ruska „ćerka“ kineske kompanije „Tehkompanija Huavej“ i hongkonška „Huavej didžital tehnolodžiz“.
„Vokord“ nije prodao „Igl softlabu“ samo svoje patente i opremu, već je tamo prebacio i većinu svojih radnika.
Jevgenij Juščuk, ekspert za tehnologije iz oblasti bezbednosti, ističe da je „Huavej“ veoma zainteresovan za ruske tehnologije.
„Razlog za tu zainteresovanost je jasan: grupa naših stručnjaka postigla je dosta dobre rezultate za prilično prihvatljiv novac. Rusija je uvek imala dobre matematičare, a prepoznavanje lica i jeste pre svega vezano za programske operacije te vrste. Naši programeri, koji su uvek bili među najboljima u svetu i pritom relativno jeftini, napravili su softver koji se uspešno izborio sa tim zadacima, što je ’Huavej‘ i prepoznao“, navodi ruski stručnjak.
Kad je reč o konkretnom programu kompanije „Vokord“, Juščuk kaže da šire informacije o načinu na koji on funkcioniše nisu dostupne javnosti.
„Verujem da će se neke informacije uskoro pojaviti, ali naravno, iz razloga poverljivosti neće biti poznati svi detalji. Zna se ipak koji su opšti parametri i kako se vrši prepoznavanje lica u celini, a poverljive pojedinosti, konkretni algoritmi neće biti otkriveni“, uveren je naš sagovornik.
Petar Fjodorov sa Moskovskog instituta elektronske tehnike objašnjava da je program „Vokorda“ poslednja reč tehnologije, koja funkcioniše po principu da je geometrijski gledano svako lice jedinstveno.
„Najčešće se govori o trouglu nosa i oblasti lica koju čine nos, usta i oblast oko njih. Oni imaju jedinstvene geometrijske proporcije i rastojanja, uz pomoć čega se i vrši prepoznavanje lica. Naravno, uzima se u obzir i rastojanje između očiju. Dalje se pravi karta površine, odnosno rastojanja između tačaka se unose u nju. Deo metoda omogućava da se lica porede samo pod različitim uglovima, a deo to radi isključivo pod određenim uglom. Ukratko, metoda je mnogo“, kaže Fjodorov.
Saradnja Rusije i Kine u oblasti inovacionih tehnologija neće se zaustaviti samo na „Huaveju“. Ruski fond direktnih investicija (RFPI) sa Kineskom investicionom korporacijom (CIC) uložiće ukupno milijardu dolara u formiranje zajedničkog naučno-tehničkog inovacionog fonda. Kako je saopšteno iz RFPI, stvaranje tog fonda je deo strategije za privlačenje stranih partnera u razvoj ekosistema tehnološkog investiranja u Rusiji. Osnovni pravac rada novog fonda biće podrška projektima razvoja novih tehnologija u ekonomiji Rusije i Kine, kao i tehnološka razmena između dveju zemalja.
Kako je pojašnjeno iz RFPI, fond će investirati u nove tehnologije u ključnim granama za privredu dveju zemalja, kao što su veštačka inteligencija, inovacioni materijali, kosmičke tehnologije, a ulagaće se jednako u ruske i kineske projekte.
Ovo nije prvi zajednički projekat investicionih fondova dveju zemalja: 2012. je formiran Rusko-kineski investicioni fond koji je investirao ukupno sedam milijardi dolara u različite projekte.
