Uprkos tome što nisu dobili nijednog evroposlanika, Srbi iz Hrvatske mogu pozitivno da gledaju na ceo proces izbora za Evropski parlament (EP) iz više razloga, reči su zagrebačkog novinara Saše Kosanovića.
„Jedan od njih i po meni najvažniji jeste što su se konačno sami postavili na političku pozornicu i imali su kampanju koja je, u identitetskom smislu, puno značila. Poslali su poruke koje su bile hrabrije nego inače, nisu se skrivali iza drugih stranaka, nego su jasno i glasno izašli vani, iz ormara, kako se to kaže. Rekli su ko su i šta su, stavili ćirilicu na plakate, izdržali sve uvrede ekstremne desnice kojih nije bilo malo u ovoj kampanji…“, nabraja Kosanović.
Ipak, sam rezultat nije doveo do zacrtanog cilja — jednog mandata u EP, osvojeno je oko 29.000 glasova ili nešto više od 2,5 odsto, što je oko polovine potrebnih glasova za dobijanje mandata.
Međutim, osvajanje mandata, prema Kosanovićevim rečima, nije bio jedini cilj kampanje — cilj je takođe bio i da se ljudima pruži nada da mogu da postanu politički faktor i da mogu da na različite načine rašire prostor slobode.
„Svi mediji si ishvalili tu kampanju, o njoj se najviše pričalo i mislim da, kada se sve to sagleda, Srbi mogu biti zadovoljni, s tim da bi rezultat bio puno bolji da nije bilo određenih institucionalnih opstrukcija. To dovodi do zaključka da je vlast, koja kontroliše Državno izborno povjerenstvo, bila uplašena uopšte od mogućnosti da Srbi dođu u nekakvu situaciju da se uopšte može razmišljati da li bi uspeli na izborima, pa su odlučili da to spreče, po meni na jako ružan način, konkretno u Srbiji, gde se moglo glasati na malom broju mesta“, smatra Kosanović.
U Srbiji su građani Hrvatske mogli da glasaju na svega dve lokacije, što je prema mišljenju našeg sagovornika sramotno kada se uzme u obzir broj potencijalnih glasača i kada se uporedi sa nekim drugim državama, poput Bosne i Hercegovine.
Sličan stav izneo je i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i nosilac izborne liste Milorad Pupovac, koji je poručio kako je zadovoljan kampanjom i rezultatima, ocenivši da je SDSS postigao vidljivost koju nije imao, kao i političke ciljeve koje dosad nije uspevao da postigne.
Rezultat vladajućeg HDZ, koji je osvojio četiri mandata u Hrvatskoj, komentariše se kao ozbiljan poraz premijera Andreja Plenkovića, koji je bio siguran u pet mandata, dobio četiri, a pomišljao je da može da osvoji šest, kaže Kosanović.
Tako hrvatski socijaldemokrati (SDP), prema njegovom mišljenju, Plenkoviću i mogu da zahvale na svoja četiri mandata, „zato što je napravio neuverljivu listu i pokušao da očisti HDZ od stranačkih Jastrebova i od ljudi koji mu ne odgovaraju iz različitih razloga, kao što je bivši ministar spoljnih poslova Miro Kovač“:
„Onda je napravio jednu neuverljivu listu sa mladim ljudima, Karlom Restlerom i drugima, koji nisu poznati u stranci, što je naišlo na otpor desničara unutar HDZ, koji su se okrenuli alternativama i raspršili glasove na razne opcije ekstremne desnice, koja im je nudila instant rešenja kao i inače.“
Iako se radi o Plenkovićevom porazu, ishod evropskih izbora u Hrvatskoj ne može se nazvati referendumom protiv HDZ, jer glasači HDZ nisu previše zainteresovani za ove izbore, a i izlaznost je bila mala, naglašava Kosanović.
Sa druge strane, SDP koji je, kako kaže naš sagovornik, tradicionalno vodio lošu i anemičnu kampanju, ponovo je ničim neizazvan profitirao.
„Ništa oni posebno nisu napravili, oni uvek profitiraju od bitaka unutar HDZ i onda dobiju četiri mandata, a da ni sami ni u najluđim snovima nisu mogli očekivati da će se to desiti“, kaže Kosanović.
Najveće iznenađenje evropskih izbora je sudija Mislav Kolakušić, koji već godinama unutar hrvatskih sudova vodi borbu protiv korupcije, upozorava na štetnost pojedinih zakona, kao što je Zakon o izvršenjima.
Za Kolakušićevu listu glasalo je oko 85.000 građana ili oko osam odsto glasača, što mu je donelo jedan poslanički mandat. Kolakušić je, takođe, uz ekstremnu desničarku Ružu Tomašić, imao najviše preferencijalnih glasova.
Glasanjem za Kolakušića, prema Kosanovićevim rečima, građani su poručili da su očajni, jer se njegov politički program zasniva na borbi za pravednije pravosuđe i ukazivanja na crne tačke i negativne aspekte hrvatskog pravosuđa.
„Međutim, to je nekakvo instant rešenje među ljudima koji, čini mi se, ne gledaju temeljito na politike koje on predlaže. On je nedavno evoluirao do čoveka koji je rekao da bi bilo super da bude ministar unutrašnjih poslova i premijer. Mislim da su to vrlo zanimljive totalitarne ideje i da bi svaki racionalni čovek trebalo da se zamisli kada takvim ljudima daje glas“, smatra Kosanović.
Kolakušić je najavio da će se uključiti u trku za predsednika Hrvatske, ali naš sagovornik se nada da će se balon koji je napumpao sada, tokom kampanje za evropske izbore, do predsedničkih izbora izduvati, a da će Kolakušić završiti kao i drugi populisti koji u Hrvatskoj zagovaraju neku vrstu „trećeg puta“.
Na izborima za EP u Hrvatskoj vladajući HDZ i opoziciona SDP osvojili su po četiri mandata, a po jedan mandat osvojile su liste Hrvatskih suverenista, Živog zida, Amsterdamske koalicije i lista Mislava Kolakušića.
