Dve najveće grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija i Socijaldemokrate, iako su izgubile određen broj mandata, i dalje ostaju najbrojnije u EP. Ove dve grupacije su spale sa 221 i 191 iz 2014. godine na 179 i 150.
Here is the first overall projection with global figures for the political groups based on the structure of the outgoing Parliament ⬇ pic.twitter.com/5BmkSs5TpH
— European Parliament (@Europarl_EN) 26. maj 2019.
Predviđeni rast desničarskih stranaka širom Unije u velikoj meri se i ostvario. U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo je oko 24 odsto glasova, čime je potuklo stranku predsednika države Emanuela Makrona, koja bi mogla da osvoji 22 odsto glasova.
Evroskeptična Bregzit stranka Najdžela Faraža je pred velikom pobedom u Velikoj Britaniji, sa osvojenih 30 odsto glasova, što je 20 odsto više od Konzervativaca.
U Mađarskoj, stranka Viktora Orbana obezbedila je sigurnu pobedu, sa podrškom od 52 odsto.
Nemačka vladajuća koalicija pretrpela je značajne gubitke, jer su Demohrišćani (CDU/SCU) i Socijaldemokrate (SPD) osvojili 28,7 i 15,6 odsto glasova. Zeleni su skočili na drugo mesto sa 21 odsto glasova, što je dvostruko bolji rezultat nego na prethodnim izborima. Desničarska Alternativa za Nemačku zauzela je četvrto mesto, sa 11 odsto, što je 4 odsto više nego 2014. godine.
Germany, Infratest dimap 9:53 pm CEST projection:
— Europe Elects (@EuropeElects) 26. maj 2019.
CDU/CSU-EPP: 28.3%
GRÜNE-G/EFA: 20.3%
SPD-S&D: 15.6%
AfD-EFDD: 10.8%
LINKE-LEFT: 5.4%
FDP-ALDE: 5.4%
PARTEI-NI: 2.4%
FW-ALDE: 2.1%
TIER-LEFT: 1.4%
ÖDP-G/EFA: 1%
VOLT-*: 0.8%
FAMILIE-ECR: 0.7%
…#Europawahl2019 #EP2019 pic.twitter.com/JXwMQwEkDH
Austrijski desničari su izgleda ostali neogrebani posle političkih skandala koji su doveli do sloma vladajuće koalicije. Stranka desnog centra kancelara Sebastijana Kurca zabeležila je najbolji rezultat u svojoj istoriji, osvojivši 34,9 odsto glasova.
Austrijske Socijaldemokrate su na drugom mestu sa 23,4 odsto, dok je Slobodarska partija Hajnc-Kristijana Štrahea na trećem mestu sa 17,2 odsto.
U Poljskoj, vladajuća stranka Prava i pravde je na prvom mestu sa 43,1 odsto glasova.
Sigurnu pobedu osigurala je i Socijalistička partija španskog premijera Pedra Sančeza sa 32 odsto glasova. Konzervativna Narodna stranka je na drugom mestu sa 20 odsto, dok je nedavno formirana desničarska stranka Voks dobila prva tri predstavnika u Parlamentu EU, sa podrškom od 6,2 odsto.
Kada je o Italiji reč, Liga zamenika premijera Matea Salvinija pobedila je na izborima sa 33,6 odsto glasova. Stranka Pet zvezdica drugog zamenika premijera Luiđija di Maja osvojila je 16,6 odsto, a ispred nje se našla stranka levog centra Demokratska partija, koja je osvojila 23,5 odsto glasova.
Ovaj rezultat je velika pobeda Lige, koja je 2014. godine osvojila samo 6,2 odsto, dok je na nacionalnim izborima prošle godine osvojila 17 odsto.
Kada je reč o Grčkoj, socijalisti su izgubili svoje pozicije jer je vladajuća Siriza dobila podršku 24 odsto glasača, dok je vodeća opoziciona stranka, desničarska Nova demokratija, osvojila 33 odsto. Ovo je poraz vladajuće stranke, pa je premijer Aleksis Cipras najavio da će od predsednika države tražiti da raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Greece, European election Results (22.7% counted):
— Europe Elects (@EuropeElects) 26. maj 2019.
ND-EPP: 33.3%
SYRIZA-LEFT: 23.9%
KINAL-S&D: 7.2%
KKE-NI: 5.8%
XA-NI: 4.8%
EL-ENF: 4.0%
MeRA25-LEFT: 3.1%
PE-*: 1.7%
Potami-S&D: 1.5% #EP2019 #Ευρωεκλογές2019 pic.twitter.com/M8TN49qjL5
Prema poslednjim podacima, glasalo je 50,5 odsto birača, što je najveća izlaznost u poslednje dve decenije.
Ovogodišnji evropski izbori sa takvom izlaznošću na teritoriji cele EU sa Velikom Britanijom pokazali su promenu trenda konstantnog pada izlaznosti birača u EU.
„Radi se o skoku od osam odsto u odnosu na izlaznost iz 2014. godine. U pitanju je najveća izlaznost u poslednjih 20 godina i ona predstavlja prvi značajni skok u izlaznosti od prvih evropskih izbora održanih 1979. godine“, izjavio je portparol Evropskog parlamenta Žaume Duk.
Veća izlaznost pokazuje da su građani Evrope „shvatili da je EU deo njihove svakodnevice i njihova budućnost“, ocenjuju u Briselu.