„Imamo materijalne dokaze za ono što može da vidi svako koga zanimaju mas-mediji: novinarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama zaista je postalo subjektivnije. Može se reći da reporterski rad i kontekst sada igraju u tome mnogo manju ulogu nego ranije“, izjavila je Dženifer Kavano, politikolog iz centra „RAND korporejšen“.
Poslednjih godina politički analitičari konstantno govore o rastućoj polarizaciji mišljenja u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zemljama sveta, zbog čega saradnja između suprotstavljenih političkih snaga postaje gotovo nemoguća.
Jasan primer toga su budžetske krize 2013. i 2018. godine, kada je Kongres mesecima odbijao da podigne prag zaduživanja zbog neslaganja sa politikom Baraka Obame i Donalda Trampa.
Kao rezultat toga, nekoliko američkih federalnih agencija, uključujući i NASA, stopiralo je rad na nekoliko dana u oktobru 2013. godine i u zimu 2018. godine.
Slično se odvijala situacija i za vreme poslednjih predsedničkih izbora, koji su bili praćeni skandalima i pozivima republikanaca i demokrata da se svrgne novi predsednik.
Mnogi stručnjaci i predstavnici javnosti takve trendove dovodili su u vezu sa tim što se priroda informisanja u medijima dramatično izmenila. Kako je istaknuto, novinarska mesta zauzeli su kolumnisti, propagandisti i razne „javne ličnosti“ koje su angažovane u „zastupanju“, odnosno promovisanju određenih pitanja.
Kavanova i njene kolege iz centra analizirali su veliki broj internet saopštenja, novinskih vesti, TV emisija i drugih saopštenja u medijima, koja su objavljena od kraja Hladnog rata do danas.
Kako je istaknuto, stručnjake je zanimao stil i način prezentacije tih vesti. Za analizu su odabrali 15 najznačajnijih onlajn publikacija, štampanih medija i TV kanala, nakon čega su analizirali nekoliko desetina hiljada vesti.
Ispostavilo se da se stil informisanja primetno promenio u sve tri vrste medija. U prošlosti je u novinarstvu dominirao opisni jezik i izrazi, koji se odnose na prenos konkretne informacije.
Kako su stručnjaci naveli, u novom milenijumu slika se radikalno promenila. Vesti su postale jednostavnije, a počele su da dominiraju reči koje su povezane sa emocijama, ličnim pogledom na događaje i druge subjektivne stvari, što je ranije bilo strano za novinarstvo.
To se posebno primećuje na televiziji i u onlajn-sferi novinarstva, gde je većina vesti danas usmerena na uveravanje gledalaca ili čitalaca da su u pravu, a ne na prenos informacija. Pritom, naučnici ističu da ove razlike još uvek nisu toliko ozbiljne da se sadašnji američki mediji smatraju propagandnim organizacijama.
„Naša analiza pokazuje da moderni izvori vesti nisu ekvivalenti, jer svaki medij u većini slučajeva pruža jedinstven sadržaj, pa čak i ako je reč o istom događaju ili povezanim problemima. Stoga je sasvim razumljivo zbog čega ljudi danas ne veruju štampi i zbog čega gledaju ili čitaju istovremeno nekoliko izvora“, zaključio je Vilijam Marselino, sociolog iz „RAND korporejšen“.
