Američki predsednik Donald Tramp je, izgleda, rešio da u kampanju za drugi predsednički mandat uđe prilično ratoborno. Pošto je nosačem aviona „Abraham Linkoln“ i raketama dugog dometa „Patriot“ vojno zapretio Iranu u Persijskom zalivu, trgovinski rat sa Kinom je podigao na viši nivo. Kako je poručio Pekingu, po Kinu bi moglo da bude mnogo gore ukoliko trgovinski sporazum bude pregovaran u njegovom drugom mandatu.
Da li je time Tramp više slao poruku domaćoj javnosti nego kineskim zvaničnicima, kada je pre tri dana podigao carinu sa 10 na 25 odsto za kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, a odmah potom najavio i uvođenje tarifa na gotovo celokupan preostali izvoz — vredan 300 milijardi dolara?
Kina nije odugovlačila sa odgovorom, uz napomenu da nikada neće pokleknuti pred spoljnim pritiscima. Ministarstvo finansija je preciziralo da će od 1. juna povećati carinu na robu uvezenu iz SAD u vrednosti od 60 milijardi dolara. Tarife su u iznosu od pet do 25 odsto na više od 5.000 američkih proizvoda.
Na Trampove najave daljeg zaoštravanja trgovinskog rata reagovali su i u Americi. I dok ga njegove pristalice hvale kao čvrstog pregovarača, republikanci koji su za slobodnu trgovinu, upozorili su da bi tarife mogle da načine više štete domaćoj ekonomiji. Američki farmeri su odmah upozorili da su oni već platili cenu dosadašnjeg Trampovog protekcionizma u ratu sa Kinom, koja je tarifama uvedenim na američku robu vrednu 100 milijardi dolara u najvećoj meri opteretila poljoprivredne proizvode.
Nekadašnji potpredsednik u kineskom Ministarstvu trgovine Vej Đanguo kaže da Kina ima mnogo opcija za odmazdu protiv Sjedinjenih Država i za „Saut Čajna morning post“ je izjavio da će Kina verovatno pribeći sankcijama koje prevazilaze same tarife.
„Kina ima ne samo odlučnost i sposobnost, već i spremnost da vodi dugotrajni trgovinski rat“, rekao je Vej, ističući da donosioci odluka u potpunosti razumeju obrazac SAD u trgovinskim pregovorima i da već imaju pripremljen plan za slučaj eskalacije trgovinskog rata.
Vej nije prećutao da bi poljoprivredni proizvodi opet bili glavna meta odmazde, posebno pšenica, kukuruz i svinjetina, ali nije ni propustio da kaže kako je Vašington napravio stratešku grešku najnovijim povećanjem carina sa 10 na 25 posto na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara. Taj potez bi mogao da se obrne, jer „ekstremni pritisak“ ne bi naterao Kinu da kapitulira, poručio je on.
Upravo kao što su se Americi kao bumerang vratili i dosadašnji potezi po pitanju uvođenja tarifa na kinesku robu. Sagovornik Sputnjika, ekonomista Borislav Borović ilustrovao je to podacima, konstatujući da uprkos radikalizaciji mera, povećanja carina na kinesku robu nisu donela glavni rezultat — smanjenje velikog trgovinskog deficita koji SAD imaju sa Kinom. Naprotiv.
„Kineski suficit je 2018. u odnosu na 2017. povećan 17,2 odsto i iznosio je 323,32 milijarde dolara, uprkos svim merama koje je Trampova administracija donela, a nije bila praćena adekvatnim kineskim odgovorom istog inteziteta. Treba reći da je ovaj suficit ostvaren na nižem nivou trgovinske razmene, gde je kineski izvoz u SAD zbog carina pao 4,4 odsto, ali uz istovremeni pad uvoza iz SAD za oko 7,6 odsto, dakle, na štetu obe ekonomije generalno“, kaže Borović.
On napominje da je u isto vreme Kina povećala svoj izvoz u „ostali svet“ za 9,9 odsto, što je najbrža stopa rasta izvoza tokom poslednjih sedam godina. Taj izvoz je bio vredan 2,48 biliona dolara, uprkos padu trgovinske razmene sa SAD. I kineski uvoz je prošle godine porastao i to 15,8 odsto, pa je trgovinski višak u razmeni sa svetom dostigao 351,8 milijardi dolara, kaže sagovornik Sputnjika.
„U 2019. je još lošija vest za Trampa što je u prvom kvartalu, uprkos ovim merama, kineski izvoz u SAD porastao za 1,4 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz iz SAD smanjen dodatnih 4,8 odsto, što je rezultiralo povećanjem deficita SAD, koji je i bio okidač za početak trgovinskog rata prema Kini“, ukazuje Borović.
Po njegovoj oceni, fokusiranje Trampa samo na prevelik uvoz kineske robe je očigledna greška, jer nije vodio računa o proporcionalno većem padu izvoza američkih kompanija u Kinu, čime je samo povećao deficit u odnosu na Peking.
„Ovo novo podizanje carina sa 10 na 25 odsto za kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, pa potom i najava obuhvata i za svih 350 milijardi dolara kineske robe, jeste zapravo namera supstitucije uvoza iz Kine od strane američkih kompanija i nanošenje direktne štete kineskoj privredi. Ovo može značiti dve stvari — ili je Trampu ’ušla voda u uši‘, pa pojačava mere koje daju kontraefekat od prvobitno deklarisanih ciljeva. Ili računa da će nove, obuhvatnije i drastičnije povećanje carine baciti Kinu na kolena. Podaci o povećanom izvozu Kine u svet govore suprotno“, zaključak je ovog analitičara Foruma nezavisnih ekonomista.
Borović kaže da ne veruje da će nove mere uzdrmati Kinu, ali i dodaje da je sasvim izvesno da to nije dobro za globalnu ekonomiju.
