U gotovo svim opštinama, gradovima i županijama u Hrvatskoj, tamo gde su imali pravo, Srbi će imati svoje većnike. Od 2.400 kandidata na izborima prošlo ih je više od 2.300, rekao je predsednik Srpskog nacionalnog veća i lider Samostalne demokratske stranke Srba Milorad Pupovac.
To će, kako je naglasio, predstavljati snagu kakvu srpska zajednica u Hrvatskoj nije imala.
Međutim, dobri poznavaoci stanja Srba u Hrvatskoj Miodrag Linta i Savo Štrbac ne vide razlog za optimizam, s obzirom na političku klimu u Hrvatskoj, gde je samo pre dva meseca zapaljena lutka upravo sa likom Pupovca.
„Važno je da su Srbi izabrali svoje predstavnike u opštinskim, gradskim i županijskim većima. Ona imaju važnu ulogu u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta preostalih Srba u Hrvatskoj, ali njihov domet nije veliki. Ključna je stvar da li postoji politička volja hrvatske vlasti da, pre svega, poštuje sopstveni Ustav i zakone, ali i da poštuje evropske vrednosti Unije, čija je Hrvatska članica“, kaže Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, ukazujući da do sada te volje nije bilo.
On smatra da je u Hrvatskoj na delu novi talas rehabilitacije ustaštva NDH, da je povećan broj etnički motivisanih napada na Srbe i srpsku imovinu, na hiljade grafita ustaške, fašističke i nacističke sadržine. To je veliki problem za preostale Srbe u Hrvatskoj, jer žive u atmosferi straha i neizvesnosti i šalje im se brutalna poruka da se ili isele ili asimiluju, ističe sagovornik Sputnjika.
„Zbog toga je ključna odgovornost, pre svega EU, da svojim pritiskom na Hrvatsku, koga do sada nije bilo, insistira da Hrvatska poštuje dve temeljne civilizacijske vrednosti — ljudska prava i antifašizam. U tom kontekstu bi Nacionalni saveti Srba u opštinskim, gradskim i županijskim većima imali puni smisao i ulogu“, kaže Linta.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, komentarišući rezultate izbora za Savete nacionalnih manjina, kaže da je bio neprijatno iznenađen podatkom da od oko 550 lokalnih samouprava, gde su birani nacionalni saveti nacionalnih manjina, u oko 150 samouprava nisu ni predloženi. Izborima se odazvalo samo 10 odsto pripadnika nacionalnih manjina.
„Upravo nezainteresovanost samih nacionalnih manjina, a srpska je među njima najveća, govori i o značaju tih nacionalnih manjina i njihovih saveta“, kaže Štrbac za Sputnjik. On podseća da je i sâm Pupovac rekao da je hrvatska država bila nezainteresovana za te izbore za koje nije bilo medijske kampanje, a i oni koji su imali pravo da izađu na izbore, to nisu učinili.
„Daj bože da bude nešto od toga da se realizuju planovi. Ti bi saveti morali da raspolažu i finansijskim sredstvima iz budžeta. Dobro je to propisano zakonima koji su bili uslov za EU, ali u praksi je to daleko od onih prava kakva su propisana“, ističe Štrbac.
Na pitanje otkud onda ocena Pupovca da će srpska zajednica imati snagu kakvu do sada nije imala, on smatra da je taj optimizam vezan za predstojeće izbore za Evropski parlament koji će biti održani 26. maja, a Pupovčeva stranka očekuje da bi mogla imati bar jednog zastupnika sa svoje liste među 12 iz Hrvatske u EP.
Linta smatra da bi predstavnik Srba u EP podstakao i rad srpske nacionalne zajednice u opštinskim, gradskim i županijskim većima, da se koliko je moguće unapredi položaj Srba, pre svega u oblasti očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta.
