Na pitanje „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj“ stigao jeziv odgovor

Dugo jedan predizborni slogan nije izazvao takvu pažnju kao što je izazvao slogan Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) za izbore za Evropski parlament — „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj“.

I, nažalost, vrlo brzo je stigao i odgovor — bilbordi SDSS-a u Zagrebu i Sisku su pocepani, a u Splitu je bilbord postavljen u Kaštelanskoj ulici osvanuo sa ustaškim „dodacima“ — sloganima „Srbe na vrbe“, NDH, „Za dom spremni“, kao i porukom „Palite traktore“. Reč „Srbin“, koja je u poruci SDSS-a bila ispisana ćirilicom precrtana je, a slovo „u“, koje je u sloganu napisano latinicom, prepravljeno je u ustaški simbol — slovo „u“ sa „ušicama“ i krstom u sredini.

​Znamo da u Hrvatskoj ima i onih kojima smeta bilo kakav znak identiteta Srba u Hrvatskoj, pa i jedno ćirilično slovo, komentariše događaje jedan od kandidata SDSS-a za Evropski parlament, profesor Dejan Jović.

„Kada smo postavili pitanje ’Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj‘, ono je jednim delom bilo upućeno Evropi. Dakle, pitanje je da li sadašnji poslanici iz Hrvatske, koji predstavljaju Hrvatsku u Evropskom parlamentu, na bilo koji način uzimaju u obzir manjinsko pitanje u samoj Hrvatskoj“, kaže Jović.

On podseća da su hrvatski evroparlamentarci diskutovali o manjinskim pitanjima u Ukrajini i kako rešiti ukrajinsko-ruske odnose ili o BiH i hrvatskom pitanju u toj državi. Međutim, do sada hrvatski evroparlamentarci nikada nisu skretali pažnju na pitanja ravnopravnosti i prava manjinskih zajednica u Hrvatskoj, posebno Srba. Štaviše, objašnjava Jović, dve evroposlanice iz Hrvatske davale su izrazito antisrpske izjave.

„To je pitanje takođe bilo usmereno hrvatskoj javnosti, da li su svesni da postoje problemi u samoj Hrvatskoj. Hteli smo da ukažemo na te probleme. I evo, dobili smo ovim vandalizmima i odgovor, na jedan grub način, za koji ne mislim da je stav većine u Hrvatskoj, ali sigurno određenih grupa“, smatra Jović.

Jović se nada da će se oni kojima je stalo do demokratskog karaktera Hrvatske i do prava manjina solidarisati sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj.

U trenutku kada je četrdesetak mega bilborda sa tim sloganom postavljeno širom Zagreba, fotografija koja je ovekovečila jedan od panoa postavljena je na društvene mreže i za manje od sat vremena videlo ju je 25.000 posetilaca.

Fotografiju sa sloganom delili su brojni hrvatski političari, a mnoge hrvatske lokalne TV stanice imale su emisije na tu temu.

Prema rečima predsednika SDSS-a Milorada Pupovca, slogan koji je podigao prašinu svojom originalnošću je rezultat rada tima SDSS-a za evropske izbore.

​„Cilj rada toga tima bio je da se dođe do poruke koja će biti dovoljno zanimljiva, dovoljno provokativna, dovoljno inspirativna, u nekom smislu čak i apelativna na ukupnu svest ljudi u Hrvatskoj, kako Srba, tako i Hrvata“, objašnjava Pupovac.

Pored toga da se svi građani Hrvatske upoznaju sa položajem Srba u toj zemlji, slogan ima još jedan cilj — uvođenje ćirilice u hrvatski javni prostor, pisma koje je, prema Pupovčevim rečima, stigmatizovano još od 1990. godine, ali posebno poslednjih godina. Slogan je ispisan latinicom, osim reči „Srbin“, koja je ispisana ćirilicom.

„Naša kampanja postiže svoj cilj, a to je, zapravo, da se srpska zajednica ohrabri, da se svi građani hrvatske zamisle nad tim koliko su njihovi stavovi i njihove predodžbe o Srbima realne, šta stvarno znaju o tome kako je biti Srbin u Hrvatskoj. I, s druge strane, da Srbi u Hrvatskoj mogu bez straha biti to što jesu“, kaže Pupovac.

Ovaj slogan biće, dodaje naš sagovornik, u centru pažnje još nedelju dana, kada će SDSS lansirati novi slogan sa ne manje važnom porukom i koji će biti jednako originalan ne samo za hrvatske prilike, već i za prilike u celom regionu.

Političke kampanje u Hrvatskoj nisu se mogle podičiti nekom originalnošću, sa izuzetkom možda dve. Hrvatska demokratska zajednica izašla je na prve višestranačke izbore u toj, tada i dalje jugoslovenskoj republici, sa sloganom „Naše ime je naš program“ (uz šovinističke dodatke poput limenki sa „čistim hrvatskim zrakom“, koja je ipak poništila poentu slogana).

Druga kampanja koja je u politički život Hrvatske unela nešto novo je predsednička kampanja Stipe Mesića, koji je preferirao direktan kontakt sa biračima. Tako je Mesićev izborni štab organizovao akciju „Na kafi sa predsednikom", gde su građani, u direktnoj komunikaciji sa Mesićem, mogli da iznesu svoje stavove, probleme, vizije države u kojoj žive.