Vučićevi sastanci sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom su nam dali ogroman vetar u leđa, kaže politikolog Aleksandar Pavić u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, uz podsećanje da su predsednici Rusije i Kine ne samo ponovili podršku teritorijalnom integritetu Srbije već je Putin poručio i da će zaštititi Srbiju od svakog napada izuzev političkog.
„Putin i Si su sigurno pomrsili konce organizatorima Berlinskog samita nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, a njihovi stavovi su zasenili Berlin“, ističe Pavić.
Profesor Dušan Čelić sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici saglasan je da su pekinški samit i čvrst stav Putina i Sija da brane Rezoluciju 1244 imali „izuzetnu specifičnu težinu“.
Ta rezolucija je „sidro i čvorište naše odbrane KiM“, a njeno relativizovanje može da ide samo na štetu srpskih interesa. „U bilo kojoj varijanti postizanja eventualnog sporazuma, osnovna premisa te rezolucije mora biti sačuvana“, izričit je Čelić.
On ističe da su za Srbiju loši svi modeli koji su pominjani — dvojni suverenitet, dve Nemačke, razmena teritorija, te da bi bilo kakav sporazum u smislu priznavanja statusa kvo bio nepovoljan za Srbiju.
„Pored Rezolucije 1244, mi moramo da insistiramo i na našoj ustavnoj platformi. Protiv sam toga da se bagateliše Ustav i da se kaže — uzmite Ustav, pa idite u Prizren. Pa uzećemo. Možda ne danas, ali ako verujemo, a moramo da verujemo u pravo i pravdu, doći će i dan kada ćemo sa Ustavom pod miškom otići u Prizren. Ako prihvatimo sadašnje nelegalno stanje uzurpirane vlasti od strane secesionista, onda ćemo izgubiti i poslednju nadu. Nemamo pravo da priznamo fakte onoga što se silom dogodilo 1999. a znamo da se proces etničkog čišćenja odvijao poslednjih 100 godina“, kaže Čelić.
Srbi na Kosmetu, dodaje naš sagovornik, sa zebnjom su očekivali sastanak u Berlinu, a činjenica da nije bilo zajedničkog saopštenja dočekana je s olakšanjem.
Kako naglašava, mnogo pre taksi, bilo je puno razloga za zastoj u pregovorima: i incident koji se dogodio Marku Đuriću tokom posete Kosovskoj Mitrovici, pa nelegalna konfiskacija „Trepče“, formiranje vojske Kosova, neispunjenje obaveze da se formira Zajednica srpskih opština…
Ukidanje taksi je bio minimum koji smo očekivali, a kako kaže Pavić, neka sila stoji i iza odluke o uvođenju taksi jer Haradinaj to ne bi mogao da radi sam i „ima nečiju zaleđinu, možda Nemaca, možda dela američke duboke države“.
On istovremeno ukazuje na, ironijom sudbine, pozitivnu ulogu Haradinaja.
„Lično mislim kad ponovo izbijemo na Prokletije da treba da podignemo spomenik Haradinaju zato što je sprečio proces koji je uveliko napredovao u razgovorima oko razmene teritorija. I Mogerinijeva je počela to da podržava, kao i neki krugovi u Americi, pa čak i Tramp koji je rekao — dogovorite se. A našoj strani su takse dale izgovor da ne pravi nikakve ustupke“, navodi politikolog.
Komentarišući priče o sukobu Tačija i Haradinaja, Čelić ocenjuje da je taj sukob samo taktički jer se ta dvojica slažu u strateškom cilju Arbanasa na KiM — da je neupitna nezavisnost tzv. Kosova.
„Pitanje je taktike kako to ostvariti i kako pritisnuti Srbiju. Tači je aktivirao pitanje tzv. Preševske doline. Haradinaj je formalno protiv promene administrativne granice, ali strateški gledano potpuno je nebitno da li će čitavo Kosovo i Metohija biti nezavisno ili jedan veći deo. Sa stanovišta Srbije jednako je pogubno i jedno i drugo“, upozorava Čelić.
Pavić podseća da sve zapadne sile podržavaju projekat nezavisnog Kosova, „da li sto odsto ili 90 odsto“, a suštinski velike Albanije, i to zato što su, ističe, svi na liniji suzbijanja ruskog uticaja, „što znači da morate Srbiju permanentno da osakatite da biste taj uticaj sprečili“.
On odbacuje i tvrdnje da bi eventualni razlog na pristajanje na dogovor s Prištinom mogao da bude „stabilnost regiona“.
„Kad su uvedene takse, to je destabilizujuće. Mi bismo izazvali nestabilnost i u našim redovima ako bismo krenuli u priču o podeli“, navodi Pavić, koji upozorava da bi Srbija, ako bi dozvolila neku podelu Kosmeta, samo omogućila stvaranje velike Albanije, koja bi bila baza za širenje džihada po Evropi, crna rupa u Evropi i „tek onda ne bismo imali mira“.
I Čelić smatra da rešenje u smislu priznanja nezavisnosti bilo dela ili celog KiM ne govori u prilog stabilnosti, ali i konstatuje da je ipak jedan od razloga za nastavak kakvog-takvog dijaloga ranjivost preostalog srpskog naroda na KiM i potencijal za institucionalno nasilje Prištine.
„Sa tog aspekta mogu da razumem politiku državnog vrha da načelno treba da bude uvek za dijalog, ali za dijalog koji neće vezati ruke odbrani suštinskih interesa Srbije i srpskog naroda na KiM. Crvene linije moraju da postoje. Nemamo prava da odustanemo od Rezolucije 1244, koja je dobijena pod bombama. Taj kapital je ogroman, vidimo to i po nervozi Prištine. Oni znaju da je taj projekat nedovršen i da nikada neće moći da bude dovršen bez srpske saglasnosti“, naglašava na kraju profesor Čelić.
