Prema rečima člana Odbora Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Olega Morozova, realizacija plana Slobodne demokratske partije Nemačke samo će dovesti do eskalacije napetosti u Donbasu.
Senator je istakao da inicijativa nemačkih poslanika ničemu ne vodi.
„Danas ne postoji nikakav put osim Minskih sporazuma“, naglasio je Morozov.
On je podsetio da Moskva nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu. Prema njegovim rečima, povezivanje pitanja rešavanja situacije u Donbasu sa uticajem na Rusiju je apsurdno.
Prema rečima predsednika Odbora Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantina Kosačova, nemačka strategija nema ni najmanju perspektivu.
On je napomenuo da Bundestag namerava da izvrši „značajno zastrašivanje“ prvenstveno civilnog stanovništva samoproglašenih DNR i LNR. Međutim, stanovnike tih republika nemoguće je zastrašiti, a oni nemaju gde da se povuku, smatra senator.
Strategija o Donbasu treba da bude usmerena na zaštitu političkih, društveno-ekonomskih i građanskih prava stanovništva u zoni sukoba, dodao je Kosačov.
Poslanici Državne dume Rusije skrenuli su pažnju na činjenicu da objavljeni plan ne doprinosi rešavanju sukoba, već, naprotiv, povećava njegovu napetost.
„Ova gospoda treba da se smire. Stanovnici Donjecke i Luganske narodne republike napravili su svoj izbor“, izjavio je za Sputnjik zamenik predsedavajućeg Odbora Državne dume Rusije za međunarodne poslove Dmitrij Novikov.
Prema njegovim rečima, Rusija će podržavati stanovnike LNR i DNR, uključujući i kao zemlja za koju ti ljudi predstavljaju sunarodnike.
„I ovo ne znači samo pravo da se govori sa pozicije njihove zaštite, već i odgovarajuću dužnost“, objasnio je poslanik.
Sa svoje strane, profesor Katedre za komparativne političke nauke na Univerzitetu za prijateljstvo među narodima Jurij Počta istakao je da se politika zapadnih zemalja prema Donbasu nije suštinski promenila, a plan nemačke partije svedoči o tome da Berlin podržava kijevske vlasti.
„Minski sporazumi predviđaju veoma sistematičan niz mera koje omogućavaju da se blokada ukine u mnogim aspektima, sprovedu amnestija i izbori i obezbedi pravna zaštita stanovništva Donbasa. Nikakva policija ne može definitivno da reši ovaj problem“, rekao je stručnjak u intervjuu za RT.
Ranije je nemački časopis „Bild“ javio da je poslanička grupa Slobodne demokratske partije Nemačke u Bundestagu usvojila dokument kojim se predlaže nova strategija za rešavanje situacije na istoku Ukrajine. Strategija nazvana „Miru u Ukrajini potreban je novi impuls“ usmerena je na vršenje velikog pritiska na „spoljnog agresora“, pri čemu se misli na Rusiju.
Za to se predlaže slanje misije UN ili dodatnih snaga civilne policije iz Nemačke, kako bi izvršile značajno „zastrašivanje“.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske narodne republike, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije tih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih strana i dalje dolazi do razmene vatre.
Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine. Rusija to negira i takve optužbe naziva neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
