Savet ministara EU usvojio je amandmane na Gasnu direktivu EU, prema kojima će se pravila koja važe za kopnene gasovode odnositi i na morske, pa kompanija koja proizvodi gas ne može istovremeno da bude i vlasnik cevovoda kojim se isporučuje gas.
Posle svih pritisaka i onih najdirektnijih iz Amerike da Evropa, a pre svega Nemačka, odustane od „Severnog toka 2“ i ruskog gasa, teško da je potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič nekoga ubedio da amandmani nisu usmereni specijalno protiv tog gasovoda.
Pre samo nedelju dana američki državni sekretar Majk Pompeo se požalio na raspravi u Senatu SAD:
„Učinili smo praktično sve što je moguće da bismo odvratili Evropljane, pre svega Nemačku, od izgradnje ’Severnog toka 2‘, ali do danas u tome nismo uspeli.“
Njegova izjava je došla pošto je šef nemačke diplomatije Hajko Mas izjavio da Berlin neće menjati stav o projektu gasovoda „Severni tok 2“, čija je izgradnja uveliko u toku i više od trećine gasovoda je već završeno.
Pompeo je neslavno prošao i na prvom koraku mini-evropske turneje početkom februara kada je već na startu u Mađarskoj bio suočen sa odbijanjem premijera Viktora Orbana da odustane od „Turskog toka“ i ruskog gasa.
Ono što Americi nije pošlo za rukom u bilaterali, očigledno jeste u institucijama EU, gde i dalje imaju većinu na svojoj strani u mišljenju da je pogubno vezivati se isključivo za ruski gas, kada na raspolaganju imaju i, doduše skuplji, američki tečni gas.
Kako će se inovirana direktiva odraziti na te gasovode, a posebno na krak „Turskog toka“ prema Bugarskoj, kojim bi Srbija trebalo da se snabdeva ruskim gasom?
Dobar poznavalac ove problematike, nekadašnji diplomata Srećko Đukić, konstatuje da će se direktiva, naravno, odnositi na sve morske gasovode, pa i na „Turski tok“ koji treba da se ulije u EU, odnosno Bugarsku koja je njena članica.
To, po njegovoj oceni, samo pokazuje koliko se komplikuju stvari oko gasa koji je par ekselans politička roba, zbog čega se, kako kaže, na drugačiji način mora razgovarati sa glavnim akterima gasne strategije na međunarodnom planu. Mimo njih je, smatra sagovornik Sputnjika, malim zemljama nemoguće da dođu do gasa.
„Ja sam ubeđen da će se za ’Severni tok 2‘ ipak pronaći neka formula. Nisam siguran kakvi rokovi su tu dati, ali načelno, mislim da će to biti veliki udarac za ’Turski tok‘ i da je to još jedna velika komplikacija i velika prepreka za produženje ’Turskog toka‘ iz Bugarske prema Srbiji i dalje prema Mađarskoj i Austriji“, nije optimista Đukić.
Uz Ameriku sa njenom jako rigidnom politikom, koja preti sankcijama i „Severnom toku“ i „Turskom toku“, sada imamo i ograničenja od strane EU, dodaje on.
„Jedino ostaje da vidimo šta će Nemačka kao najzainteresovanija zemlja da uradi. Tu su i njene i francuske kompanije koje učestvuju u izgradnju gasovoda. Ali na ’Severnom toku‘ ima još komplikacija, jer on produžava dalje od Nemačke za Dansku, koja još nije dala dozvolu za izgradnju gasovoda u njenim teritorijalnim vodama, već najavljuje da će dati dozvolu za izgradnju u ekonomskoj zoni. Svejedno, rok završetka tog dela ’Severnog toka‘, koji ide od Nemačke prema Danskoj, sigurno će se produžiti najmanje za pola godine“, procenjuje Đukića.
Međutim, za Srbiju su najnovije okolnosti vrlo nepovoljne, ukazuje on, objašnjavajući da to nije samo zbog izmena u gasnoj direktivi, već i zbog našeg geografskog položaja, jer nismo pomorska zemlja da bi do obala mogao dopreti gasovod ili tečni gas koji jeste skuplji, ali predstavlja neko rešenje.
„Takođe nepovoljna okolnost je što je Srbija okružena članicama EU. Nema nikakve diskusije da će članice EU morati da poštuju sva pravila EU i tu nema izgovora. Tu mora doći do nekog prilagođavanja, odlaganja, pomeranja. Mi jedino možemo da dobijemo gas iz Bugarske što se tiče ’Turskog toka‘, a ona kao članica EU mora da se povinuje odlukama Brisela“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
