Na najnoviju vest da je bugarsko državno preduzeće „Bulgartransgas“ ponovo pokrenulo tender za gasovod koji će prolaziti kroz tu zemlju, od granice sa Turskom do Srbije, Rusija je reagovala vrlo brzo i uzdržano. To se moglo i očekivati, pošto je pre samo dve i po nedelje ista bugarska kompanija privremeno suspendovala takav tender zbog žalbe koju je državna kompanija „Atomenergoremont“ podnela bugarskoj komisiji za zaštitu konkurencije. Pritom su još sveža sećanja na to kako je Bugarska na zahtev EU i Amerike 2014. prekinula već započete pripreme za gradnju gasovoda „Južni tok“.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev za bugarski list „Trud“ izjavio je da novi gasovod ne bi trebalo da doživi sudbinu „Južnog toka“ i da veliki i skup projekat poput gasovoda zahteva dodatne garancije, ne preciziravši kakve.
Na pitanje o kakvim dodatnim garancijama može biti reči, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić za Sputnjik kaže da je reč samo o jednom — traži se jasna odluka Evropske unije.
On je podsetio da je stav Energetske zajednice jugoistočne Evrope o izgradnji dela gasovoda kroz Bugarsku i druge evropske zemlje bio pozitivan, ali i dodaje da to nije dovoljno da bi se ušlo u ceo posao.
„Jednostavno, Energetska zajednica nema u stvari nikakve ingerencije i nikakve mogućnosti, iako se izjasnila o ’Turskom toku‘. Zato Rusi kažu, ne slušamo one koji nisu kompetentni, nego tražimo saglasnost onih koji su kompetentni — Evropske komisije koja neće dozvoliti da kao i sa ’Južnim tokom‘ u nekom trenutku nekom Bugarinu padne na pamet da upropasti i ’Turski tok‘“, bio je slikovit sagovornik Sputnjika.
Vuletić napominje da Rusima tu nisu bitne spekulacije o tome koliki će kapacitet gasovoda biti prepušten i trećoj strani u poslu, na čemu je insistirala Energetska zajednica, koji bi morale da im prepuste kompanije ili države koje grade gasovod.
On napominje da je sada u slučaju „Turskog toka“ ranije sporni Treći energetski paket ispoštovan.
„Treći energetski paket kaže da vlasnik gasa ’Gasprom‘ ne može da bude istovremeno i vlasnik gasovoda. Prema tome, Bugari treba da urade svoj gasovod, Srbi isto tako, pa Mađari i onda će Rusi da isporuče gas. Zato oni kažu — mi nećemo graditi naše kapacitete u Rusiji koji treba da transportuju gas, a to su silne kompresorske stanice, sve dok ne znamo da li će Evropa dozvoliti da se to gradi i da li će se dozvoliti plasman tog gasa“, navodi Vuletić.
Stvar je, kako dodaje, potpuno jasna — oni traže garanciju Evropske unije, što bi otvorilo put za izgradnju gasovoda. Energetska zajednica jugoistočne Evrope je, napominje sagovornik Sputnjika, jedna vrlo slaba organizacija u kojoj je nekoliko zemalja sa Balkana i nema uticaja. Zato je na potezu EU.
Vuletić podseća da je i ruski predsednik Vladimir Putin prilikom nedavne posete Beogradu izjavio da je Rusija spremna da nastavi taj projekat, ali da dalje sve zavisi od Evropske unije i od njihove saglasnosti. Zato i izjavu Medvedeva uoči posete Sofiji treba tako i razumeti.
