„Mislim da bi najbolja opcija bili pregovori o međuvladinim sporazumima zasnovanim na mandatu koji smo tražili od Saveta EU, jer bismo onda mogli da pogledamo sve pravne aspekte ovog gasovoda, kao i strateške aspekte za tranzit gasa preko Ukrajine i nadam se da ćemo pronaći izbalansirano rešenje“, objasnio je on.
On je istakao da je Evropska unija zainteresovana za izbegavanje kriza u oblasti isporuka gasa, jer to uvek uznemirava građane i „uvek ima veoma negativan uticaj na uzajamno komercijalno i političko poverenje. Daću sve od sebe da to izbegnem“, uverio je Šefčovič.
Šefčovič smatra da bi očuvanje dugoročnog tranzita gasa u EU preko Ukrajine bilo u interesu same Rusije.
On je, takođe, izrazio nadu da će njegov predlog Rusiji i Ukrajini o tranzitu gasa nakon 2019. pomoći da se prevaziđu nesuglasice dveju zemalja i obezbedi dugoročni dogovor o tranzitu gasa između Rusije, Ukrajine i evropskih zemalja.
Šefčovič je dodao da je reakcija Rusije i Ukrajine na predlog Evropske komisije bila prilično pozitivna i da smatra da nije predložio ništa nerealno.
Potpredsednik Evropske komisije takođe je istakao da je važno da se nastavi rasprava o nastavku tranzita gasa preko Ukrajine na ministarskom nivou.
„Mislim da bi to bio najbolji razvoj situacije“, rekao je on i izrazio nadu da će se, ukoliko se ovaj predlog bide razmatrao konkretno i konstruktivno, pronaći rešenje za pitanje tranzita.
Što se tiče amandmana na Gasnu direktivu EU koja pokriva rad morskih naftovoda, on je ukazao da oni nisu specijalno usmereni na „Severni tok 2“.
„Mislim da ovim amandmanima sada imamo pravnu jasnoću za sve nove gasovode za Evropsku uniju. I to nije specijalno usmereno na ’Severni tok‘“, zaključio je Šefčovič.
Evropska komisija je u leto 2017. tražila od Saveta EU mandat za dijalog sa Rusijom o mogućnosti stvaranja specijalnog pravnog okvira za rad budućeg gasovoda „Severni tok 2“.
Važeći ugovor za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ističe krajem ove godine. Rusija, Ukrajina i Evropska komisija održavaju trilateralne pregovore o tranzitu gasa nakon 2019. godine.
Drugi krug trilateralnih konsultacija održan je u januaru u Briselu. Kao što se i očekivalo, nisu postignuti nikakvi konkretni sporazumi. Međutim, Evropska komisija je stranama dala predlog o budućem ugovoru, otkrivajući javnosti samo njegove glavne crte. Evropska komisija smatra da bi ugovor trebalo da bude potpisan na period od više od 10 godina, a obim da bude privlačan, između ostalog i za investitore koji će biti pozvani da modernizuju ukrajinski gasni transportni sistem. Sledeće konsultacije zakazane su za maj.