Prema rečima predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, postoje sumnje da fabrike namenske industrije smeštene na teritoriji Federacije BiH nekontrolisano proizvode oružje i municiju.
„Neprihvatljivo je da fabrika namenske industrije proizvodi nešto mimo odluke vlasti i potrebe vojske“, izjavio je Dodik i dodao da je jedan od razloga zbog čega nije formiran novi Savet ministara upravo namera bošnjačke strane da, uz podršku, kako je rekao, „podobnih Srba“ u starom sazivu Saveta ministara namenska industrija nastavi da proizvodi oružje bez kontrole vlasti.
Namenska industrija u BiH dospela je u fokus javnosti posle izjave tadašnjeg predstavnika Bošnjaka u Predsedništvu BiH Bakira Izetbegovića, još neprikosnovenog bošnjačkog političkog lidera, da vojna industrija treba da proizvodi oružje i za, kako je rekao, „ne daj bože“.
Na šta je Izetbegović pod „ne daj bože“ tačno mislio nikada nije objasnio, pa je ta izjava u Republici Srpskoj protumačena kao ratni poklič Bošnjaka koji se spremaju za novi rat.
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara podseća ne samo na činjenicu da je, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, najveći deo namenske industrije u BiH ostao na teritoriji FBiH, već i na ono što se događalo sa naoružanjem zaostalim iz građanskog rata, a koje je prema odredbama tog sporazuma moralo da bude uništeno.
„Godinama su razni međunarodni šverceri i trgovci oružjem na Bliskom istoku i u svim nemirnim i nestabilnim delovima planete, ilegalno uzimali to oružje i prodavali unesrećenim narodima, a pravili zapisnike da je to oružje uništeno. Vremenom je otkriveno da te količine naoružanja i municije nisu uništene kako je to bilo predviđeno i kako je to zapisnički konstatovano“, kaže Kozomara.
Kontrolu nad uništavanjem, ili bolje rečeno „uništavanjem“ oružja zaostalog iz rata vršili su Amerikanci, dodaje on, kao što sada vrše kontrolu i nad namenskom industrijom u BiH.
Dodik je, očigledno, odlaskom u Sarajevo dobio nešto više informacija nego što je imao dok je sedeo u Banjaluci i saznao je da se u fabrikama ilegalno proizvodi naoružanje, kaže Kozomara:
„Oni su tu našli varijantu da ilegalno proizvode određene količine. Ne verujem da je to za domaću upotrebu u BiH, nego će da izvoze na ratna područja širom sveta, ili aktuelna ili buduća, koja Amerikanci u budućnosti projektuju“.
Novi rat u BiH gotovo je nemoguć, jer, prema Kozomarinim rečima, SFOR, koji ima mandat UN, kontroliše sve vojne i policijske pokrete, tako da je bez saglasnosti SFOR-a nemoguće izvesti bilo koju vojnu operaciju.
Bez američke saglasnosti namenska industrija BiH nikada neće biti stavljena pod kontrolu državnih organa, navodi Kozomara.
„Da bi zadovoljili Dodika i Srbe, oni će otkriti da je negde proizvedeno nešto viška pušaka ili nekoliko hiljada metaka, da to nije u saglasnosti sa dozvolama koje imaju i neki direktor će biti poslat u penziju, a sve ostalo, minobacači ili topovi, ostaće kako je i bilo“, kaže Kozomara.
Da se nešto čudno događa sa BiH namenskom industrijom, Kozomara navodi i primer nedavno završenog sudskog spora između hrvatske agencije za promet vojne opreme i naoružanja „Skaut“ protiv Ministarstva odbrane BiH, vredan 20 miliona KM. „Skaut“ je dobio spor jer naoružanje koje je preuzeo od BiH namenske industrije nije bilo ono koje je naručio.
Inače, bosanskohercegovački vojnoindustrijski kompleks već nekoliko godina beleži stalni rast. Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, namenska industrija ove države prošle godine izvezla je oružje u vrednosti od 205 miliona KM, što je 5,7 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Spisak zemalja u koje se oružje iz BiH izvozi u prekomilionskim vrednostima poduži je: Saudijska Arabija, Turska, Egipat, Avganistan, SAD, Bugarska, Srbija, Nemačka, Rumunija, Maroko, Moldavija, Švajcarska, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Namibija. Najviše se izvozi municija, koja obuhvata 94 odsto izvoza.
I sve bi to bilo u redu da se zna ko vrši kontrolu nad vojnom industrijom koja se, mahom, nalazi na teritoriji entiteta Federacija BiH.
Dok je namenska industrija smeštena u RS uglavnom orijentisana na remont vazduhoplovne tehnike, dotle su fabrike namenske industrije u Federaciji sposobne da, osim municije koja je, kako smo videli, najveći zvanični adut bosanske vojne industrije, proizvodi i teška artiljerijska oruđa.
Ovakva podela vojne industrije datira još iz vremena SFRJ, kada su se fabrike za proizvodnju oružja gradile u geografskom centru bivše države, u srednjoj Bosni. Kada su fabrike izgrađene, verovatno niko nije mogao ni da pretpostavi da će BiH jednog dana postati nezavisna država koja će, posle krvavog građanskog rata, imati najoriginalniji politički sistem na svetu — da će biti podeljena na dva entiteta kojima upravljaju tri konstitutivna naroda.
Ni posle dve decenije od okončanja građanskog rata BiH nije stabilizovala svoj politički sistem, čemu svedoči i činjenica da ni pola godine posle izbora još nije formiran Savet ministara, a namenska industrija postaje još jedna tačka sukoba.
