Vest o otkrivenom skladištu naoružanja blizu džamije u selu Matuzići kod Doboja došla je samo dan pošto je, pozivajući se na dokumenta stranih obaveštajnih službi, RTRS objavila da Sarajevo naoružava paravojsku — za slučaj rata.
U tim dokumentima je navedeno da od sredine 2012. godine namenska industrija Federacije BiH planski, po nalogu SDA, tajno radi na izradi teškog naoružanja i municije za potrebe paravojnih formacija Bošnjaka u slučaju izbijanja novih sukoba.
Kozomara napominje da se na teritoriji Federacije BiH nalaze fabrike naoružanja, u Vitezu, Travniku… koje su im ostale još iz vremena nekadašnje SFRJ.
Kada je potpisan Dejtonski sporazum i formirana armija BiH, Srbi su, kako kaže, vrlo naivno, pod pritiskom međunarodne zajednice, bez razmišljanja, potpuno uništili i pešadijsko i artiljerijsko i oklopno naoružanje koje im je preostalo od Vojske RS.
„Bošnjaci su bili mnogo mudriji. Deo su sklonili i na osnovu tih uzoraka nastavili proizvodnju u svojim vojnim fabrikama. To se otkrilo tek nedavno kada je Bakir Izetbegović rekao da oni imaju razvijenu namensku industriju koja godišnje proizvede i izveze za oko 650 miliona konvertibilnih maraka (oko 320 miliona evra), a da deo tog naoružanja ostavljaju, kako je on rekao, za ne daj bože“, podsetio je Kozomara.
Izetbegović se tom prilikom hvalio višecevnim bacačima raketa, haubicama velikog dometa, čiji je domet navodno 50 kilometara, za razliku od onih JNA čiji je domet 25 kilometara. Posle tih izjava lidera SDA, Republika Srpska je, napominje sagovornik Sputnjika, tražila istragu međunarodne zajednice koja je i naredila uništavanje naoružanja. Međutim, ta ista međunarodna zajednica je odgovorila da je reč o zanemarljivo malom broju naoružanja i da oni nisu ništa primetili.
„Međutim, juče je otkriveno ogromno skladište neposredno uz džamiju u selu Matuzići kod Doboja sa raznim vrstama naoružanja i municije. Dakle, očigledno je da su oni tajno proizvodili i sklanjali naoružanje na lokacije za koje su mislili da će ostati neotkrivene“, kaže Kozomara i dodaje da to znači samo jedno, da će i oružjem pokušati da uguše Srpsku.
„Pokušavali su to raznim merama, finansijskim, političkim, suđenjima i kada im sve to nije pošlo za rukom, a od tih perfidnih pritisaka je RS još i ojačala, očigledno razmišljaju da, kako je rekao Bakir Izetbegović, ako jednog dana zatreba, povade naoružanje i ponovo pokušaju nasilno da proteraju Srbe sa ovih prostora. Šta je moguće i šta će se događati teško je predvideti“, ističe ovaj analitičar.
Predsednik beogradskog Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti Milan Pašanski smatra da je to očigledno pripremanje svih bošnjačkih potencijala za neki Dan D koji će možda da usledi, a možda i neće, ali, kako kaže, oni očigledno ne gube vreme. Reč je, kaže, o doziranom pristupu, stvaranju atmosfere. Podseća da je gotovo 5 miliona dolara ubačeno u medijsku sferu radi stvaranja problema ili rušenja predsednika Srpske Milorada Dodika. Ovo su ti dodatni pritisci koji se naravno prave u obaveštajnim kuhinjama i koji se po potrebi lansiraju, napominje stručnjak za terorizam.
Pašanski napominje da ga najnovije vesti nimalo nisu iznenadile.
„Oni odavno lagano rade taj posao, pripremaju se za trenutak kada stigne naredba da je pravi momenat, recimo, za neku akciju, koja bi se eventualno isprovocirala, poput Markala, da mogu da deluju. Tamo je vrlo zapaljiva atmosfera, taj nekakav fitilj je sve kraći i kraći. On je odavno upaljen, za sad lagano tinja i vrlo je rovita atmosfera“, ocenio je sagovornik Sputnjika.
Napominjući da je u BiH obaveštajni faktor prisutan, on dodaje da se ovakve vesti lansiraju po potrebi, kada dođe pravi trenutak za to.
On je podsetio na teroristički akt kada je u Zvorniku napadnuta policijska stanica, što je, kako ističe, zapravo bila poruka Srbima s obe strane Drine.
„Ovo je neka slična priča koja se šalje na obe strane, jer je svaki teroristički akt ili ovako lansirana priča zapravo medijski čin, naravno, brižljivo izbalansiran, za koji je precizno odabran trenutak. To bi mogla biti i ova priča čija je poruka — ako RS i dalje bude mislila svojom glavom, a samim tim i delovala, onda su mogući svakojaki ishodi, pa uključujući i oružani“, ocena je stručnjaka za terorizam.
Pašanski smatra da je objavljivanje dokumenta stranih obaveštajnih službi o aktivnostima o naoružavanju paravojnih struktura oko SDA još od 2012. godine u stvari poruka da pretnje nisu mrtvo slovo na papiru, da se ne preti praznom puškom, već da iza toga već duže vreme stoje ozbiljne pripreme.
„Situacija je samo na površini mirna, a ispod se svašta kuva“, kaže za Sputnjik Pašanski.
Pozivajući se na sagovornika bliskog bezbednosnim strukturama u BiH, „Srna“ je sredinom aprila objavila da je prodaja oružja najveći kriminal nad kojim punu kontrolu jedino ima SDA. Umesto da namensku industriju nadgleda Ministarstvo odbrane BiH, to je, kako je navedeno, u ingerenciji Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH preko kojeg SDA kontroliše taj posao.
Proizvodnja oružja u BiH je svake godine veća za 30 odsto, a strateški partner u tome je firma „Hovel mašin“ koja upravlja u pet od ukupno šest fabrika namenske industrije u FBiH, tvrdi izvor „Srne“. Uz to, niko osim SDA nema evidenciju o tome koliko oružja ostaje za domaću upotrebu koju spominje lider te stranke Izetebegović, navela je „Srna“.
Prema zakonima koji su u BiH na snazi, deo opreme i naoružanja koji je proizveden u fabrikama u BiH bez saglasnosti direkcije za naoružanje i Predsedništva BiH, ne može ići u Oružane snage BiH na upotrebu, niti se ti proizvodi mogu otuđiti ili ustupiti bilo kome bez te saglasnosti.
