Ovih dana film Balkanska međa puni bioskopske sale širom Rusije. Mnogi, posebno mladi zahvaljujući ovom filmu prvi put saznaju šta se dogodilo krajem devedesetih u Evropi, kada je NATO jednostrano odlučio da bombarduje jednu suverenu državu. Određen deo stručne javnosti smatra da Rusija tada nije dovoljno odlučno zaštitila svoje interese na Balkanu, kao ni Srbiju u celini.
Ipak, jedan događaj, upravo ono o čemu govori film, označio je povratak Rusije na svetsku političku scenu. Takođe, može se reći da je krajnje neočekivan dolazak ruskih snaga i zauzimanje prištinskog aerodroma Slatina bio svojevrstan šamar Zapadu u tom trenutku.
Aleksej Borzenko, ruski ratni dopisnik iz tadašnje Jugoslavije, bio je prisutan te noći u Prištini i za Sputnjik govori da se živo seća svega što se iznenada dogodilo.
„Još uvek su mi pred očima svi ti ljudi koji su četiri sata sa nestrpljenjem čekali dolazak ruskog bataljona. U Prištini su te večeri bukvalno sve ulice bile posute cvećem. Narod je, ushićen, na ruska oklopna vozila, bacao cveće. Iz ove perspektive mogu reći da je, iako su ušle vojne snage, ovo bio čisto politički korak. Sada je teško zamisliti kako se mogla razvijati cela ova priča, ali sama činjenica da su se ruske snage, pa makar i u malom broju u tako bitnom trenutku pojavile, to je već bio veoma značajan signal i pokazatelj da će doći do nekih daljih konkretnih koraka“, ističe naš sagovornik.
Borzenko dodaje da je prebacivanje ruskog mirovnog kontingenta iz BiH na KiM svakako politički potez koji je pokazao da je Rusija ipak i dalje prisutna u Evropi i pre svega na Balkanu, u Srbiji.
„Treba imati u vidu da operacija prebacivanja ruskog kontingenta iz vojne perspektive baš nikakav značaj nije imala. Ovaj bataljon je mogao maksimum pola sata da izdrži u borbi sa daleko značajnijim protivnikom i od njega baš ništa ne bi ostalo. Sećam se i danas lica naših vojnika, bili su prašnjavi i umorni. Ali sama činjenica da je to toga došlo bila je od izuzetnog, dalekosežnog značaja“, iskren je Borzenko.
Naš sagovornik naglašava da je prebacivanje ruskog kontigenta i njegovo prisustvo na aerodromu Slatina izazvalo iznenađenje u redovima NATO-a, jer je to bila prva jasna poruka da „nemate pravo neograničeno da radite ono što samo vi želite“.
„Rusija je pokazala na šta je spremna. A prema reakcijama zapadnih novinara, koji su se u tom trenutku, kao i mi, našli u Prištini, mogu reći da je zavladala konfuzija. Bilo je najava da dolaze ruski tenkovi, bila je opšta panika, nisu znali šta da jave, kako da izveštavaju. A onda se pojavljuju ruska oklopna vozila koje Srbi obasipaju cvećem“, seća se naš sagovornik.
Kao najupečatljiviju scenu Borzenko navodi trenutak kada su, naposletku, do aerodroma Slatina pristigli odredi NATO vojnika iz Makedonije, a pred njih je stao jedan ruski vojnik sa mitraljezom, kolona se zaustavila, a on je samo rukom odmahnuo i pokazao da odu. I oni su se povukli.
„Možete li da zamislite tu situaciju? Jedan ruski vojnik sa mitraljezom je simbolično zaustavio kolonu NATO-a i oni su se povukli. Čekali su komandu, a u međuvremenu su već počele brojne političke konsultacije, odnosno diplomatija na visokom nivou. To je bio taj ključni momenat kada je Rusija rekla svoju presudnu reč na međunarodnoj sceni i pokazala da će biti prisutna“, objašnjava ratni izveštač.
Ovo je bio odlučujući korak, koji, prema ocenama našeg sagovornika nije rezultat naredbe tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Borzenko smatra da iza ove odluke stoje generali i da će uskoro oznaka „strogo poverljivo“ biti skinuta sa dokumenata u vezi sa ovom operacijom. Ovo je bio odlučujući potez, kaže Borzenko, jer je američkim političarima pokazao da Rusija postoji iako su oni mislili da je na kolenima.
Međutim, sa ovim ocenama se ne slaže u potpunosti generalni direktor Centra političke informacije Aleksej Muhin. Ruski politikolog u razgovoru za Sputnjik navodi svoje pretpostavke da je iz ruskog Generalštaba potekla ideja o zauzimanju aerodroma Slatina, a da je operaciju ipak odobrio Jeljcin. Muhin smatra da je bivši ruski predsednik bio avanturista.
„Naravno da je ovaj događaj promenio situaciju na međunarodnoj sceni i vratio Rusiju u visoku politiku i diplomatiju. Situacija u Siriji je to i te kako pokazala. Rusija sada izvozi bezbednost i, kako stoje stvari, to će biti njen redovan i kontinuiran zadatak. Mislim da se više ne može ponoviti ono što se, nažalost, desilo u Jugoslaviji“, izričit je Muhin.
Ruski politikolog dodaje da su krajem devedesetih Amerikanci verovali da su „konačno“ slomili Rusiju i da će Moskva do kraja ćutati, ali da se glas, iako tih i slab, ipak čuo.
„Ruski glas je danas daleko glasniji“, zaključuje Muhin.
Podsetimo, scenario za „Balkansku među“ je zasnovan na stvarnim događajima, ali je ipak reč o umetničkom filmu. Rusko- srpsko ostvarenje govori o tajnoj operaciji u Prištini na kraju NATO intervencije u bivšoj Jugoslaviji, kada je specijalna grupa pripadnika ruskih desantnih snaga dobila naređenje da zauzme prištinski aerodrom Slatinu i drži ga do dolaska ruske jedinice iz sastava mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini.
