Tema filma je važna i za Srbe i za Ruse, za svakoga na svoj način. Za Ruse je ovo važna i donekle bolna tema, jer upravo u vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, zvanična Moskva po prvi put posle „euforije perestrojke“ shvata da ima svoje interese, koje mora da brani. Na neki način, tada se rešavala sudbina čitave planete, jer je ovo bilo najopasnije pogoršavanje odnosa Rusije i Zapada još od vremena Karipske krize.
Anton Pampušni (u filmu Andrej Šatalov) i Goša Kucenko (Bek Ethoev) igraju ruske specijalce koji rukovode operacijom zauzmanja prištinskog aerodroma „Slatina“.
„Da li će film biti popularniji u Srbiji ili Rusiji, ostaje da pokaže vreme, ali meni je mnogo važnije da ovaj film duboko dirne svakog gledaoca i da prenese poruku mira, protiv rata“, ističe Anton Pampušni u razgovoru sa Sputnjik.
Pampušni dodaje da je tokom snimanja bio prijatno iznenađen načinom na koji je ruska ekipa sarađivala sa srpskim kolegama.
„Miloša Bikovića znam od ranije. Radili smo zajedno tokom snimanja filma ’Koma‘. Miloša veoma cenim i volim njegov humor i profesionalizam, sa njim je lako i interesantno raditi“, kaže Pampušni.
Naš sagovornik je pomenuo i Aleksandra Srećkovića, ali i sve ostale članove srpske ekipe, posebno statiste koji su sjajno odradili svoj posao.
„Neki put smo se divili kako su statisti sve dobro radili, delovalo je da su svi veoma talentovani. Tek kasnije, u razgovoru sa nekima od njih, shvatali smo da su oni samo ponavljali ono što im se u životu već desilo. Tada, naravno, nastupi ona bolna tišina“, iskren je Pampušni.
Vadim Birkin, jedan od producenata filma, takođe je primetio da su brojne masovne scene sa učešćem velikog broja statista bile brzo snimljene.
„Kada smo snimali scene ’Target‘ na mostu u Beogradu, u kojima je učestvovalo više od hiljadu statista, upravo oni ljudi koji su pre 20 godina tu stajali tokom bombardovanja, bio sam dirnut. Isti ljudi u istoj odeći, neki su čak doneli i iste plakate koje su tokom bombardovanja držali u rukama. Pogodilo me je dok smo snimali scenu kada tokom sirena na mostu svira bend, kao i tada. Nije bilo lako svim tim ljudima pogledati u oči, njima, koji su ponovo još jednom preživeli ono što smo mi gledali na televiziji pre 20 godina“, iskren je Birkin.
Ruski producent ističe da iako je snimanje završeno, konačna verzija filma još nije gotova. Birkin kaže da ga i dalje najviše pogađaju brojne scene koje prikazuju stradanja civila, kako u Beogradu, Srbiji, tako i na Kosovu i Metohiji.
„Uprkos tome, ’Balkanska međa‘ nije dokumentarac, već umetnički film. Mi prikazujemo borbu dobra i zla, ali ne u političkom, već u umetničkom smislu. Zato će film biti prikazan i na Zapadu, već imamo potpisano nekoliko ugovora sa inostranim distributerima. Naša snažna poruka je da je rat – zlo“, ističe ruski producent.
Birkin dodaje da je ovaj film važan za Rusiju, utoliko što pokazuje pitanje odlučnosti u ključnim trenucima.
„Iako je Rusija 1999. godine objektivno bila slaba, ipak je (ne)činjenje, svojevrstan odgovor globalnoj istoriji čovečanstva. Pa čak i ako je neko slab, mora imati svoj stav. Iz perspektive ljudskih vrednosti, ponavljam, rat nije način rešavanja problema“, zaključuje ruski producent.
Uprkos tome što je u vreme bombardovanja Srbije, glumac Anton Pampušni praktično bio dete, seća se da su članovi njegove porodice govorili da ako se „ovo danas dešava na Balkanu, onda neće biti više ni jake Rusije“.
„Za mene su to bili zaista strašni trenuci, iako nisam zapravo shvatao šta se to dešava u Srbiji. Danas, 20 godina kasnije, kada ponovo otvaram te stranice istorije, osećanje je još jače, a posebno posle snimanja filma, kada smo se upoznali i razgovarali sa ljudima koji su sve to preživeli. Zato mi, kao glumci, imamo dodatnu odgovornost, jer govorimo o bolnoj i emotivno napetoj temi. Bombardovanje je za Srbe još uvek veoma tragična tema, bol nije nestao. Mene posebno brine to što Srbiju i danas diraju. Ne mogu prema tome biti ravnodušan“, iskren je Pampušni, koji igra ruskog specijalca.
Ruski glumac ističe da se veoma prijatno osećao tokom snimanja u Srbiji i nada se da su osećanja srpskih glumaca, tokom snimanja u Rusiji, takođe bila pozitivna. Producent Vadim Birkin se slaže sa svojim kolegom i dodaje da su radili kao jedna velika porodica i da su se ruske i srpske kolege razumele „i bez reči“.
„Snimali smo na Zlatiboru, Novoj Varoši i u Beogradu. Srpska kinematografija je odlična, ali smo ipak morali deo opreme, poput sofisticirane optike, da donesemo sa sobom iz Rusije. Takođe, morali smo da angažujemo ruske kadrove, jer u Srbiji takvi ne postoje. Imali smo sreće što smo pozvali Miloša Bikovića, najpre kao glumca, a pokazalo se da je mladi srpski umetnik veoma talentovan i kao producent“ objašnjava Birkin.
Ruski producent ističe da se tokom razgovora sa Bikovićem ispostavilo da je srpski glumac sa Miodragom Radonjićem otvorio kompaniju „Arhangel studios“ i da sa saradnicima ima veoma ambiciozne planove u vezi sa rusko-srpskom saradnjom u kinematografiji.
„Kompanija ‘Arhangel studios‘ nam nije pomagala samo u toku proizvodnje filma, već su obezbedili i značajan deo finansija. Srpski biznis, odnosno one kompanije koje imaju veze sa Rusijom, nažalost, nisu se odazvale našim molbama da učestvuju u finansiranju filma, ali su nam pomogla Ministarstva kulture Rusije i Srbije“, ističe Birkin.
Film je nastao nakon tri godine osmišljavanja, brojnih priprema, pisanja scenarija. Ideja je bila da se prikaže sve ono što boli i Srbiju i Rusiju. Birkin dodaje da je važno znati šta se desilo u prošlosti, kako bi se moglo ići dalje, ali i kako bismo se pravilno ponašali u sadašnjosti.
„Jednostavno, nismo mogli, a da ne snimimo ovaj film. Nadam se da je sve dobro ispalo i da će to biti jedna ozbiljna moralna, kulturna, duhovna i kinematografska priča“, zaključuje ruski producent.
