Gujon je u subotu uveče, u organizaciji „Prosvjete“, predstavio svoju knjigu „Svi moju putevi vode ka Srbiji“ i preneo patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
On je kazao da je povod da pomogne srpskom narodu bio pogrom od 17. marta 2004. godine, kao i da je Srbija uvek bila prisutna u njegovoj porodici.
Kaže da su mnogi Francuzi tokom martovskog pogroma nad Srbima, kada su videli slike paljenja crkava i proterivanja, shvatili da stvar nije crno-bela, već kompleksnija, pa su neki čak govorili i o etničkom čišćenju nad Srbima, ali je i tada jaz između reči i dela koja je trebalo da uslede bila ogromna.
Revoltirani pogromom, brat i on su odlučili da pomognu, jer su paljenje crkava osećali kao svoju bol i tugu što se tako nešto dozvoljava usred Evrope.
„U današnje vreme društvenih mreža, kada se tako nešto dogodi, vodi se diskusija na tu temu nedelju dana, a potom pređe na drugu, pa treću, četvrtu temu bez ikakvih dela. Mi tada nismo imali društvene mreže i želeli smo svoj bes da pretvorimo u delo“, objasnio je on.
Kaže da je kada je prvi put išao u enklave, koje je Francuzima kasnije opisivao kao okruženo „galsko selo“ u crtanim filmovima, ali čiji stanovnici nemaju čarobni napitak, imao priliku da vidi kako Albanci krađama pokušavaju da „ugase“ srpska sela.
„Oni su ukrali traktor, krave i drva. Zbog tih krađa čitavo selo je bilo egzistencijalno ugroženo“, ukazao je Gujon i dodao da je to način na koji Albanci pokušavaju da proteraju Srbe.
On je istakao da ne odustaje od pomaganja srpskom življu i pored činjenice da je 10. septembra prošle godine, kada je nameravao da ide u Novo Brdo da otvori farmu, na administrativnom prelazu Merdare bio privremeno pritvoren, nakon što mu je izrečena mera zabrane ulaska na Kosovo.
„Ja sam sa ljudima kojima smo pomagali postao prijatelj i niko ne preispituje sebe kada treba da pomogne svojim prijateljima i braći. To je nešto što se podrazumeva“, naglasio je on.
Gujon je preneo da je u prethodnih 15 godina organizovao 44 konvoja pomoći, pokrenuo desetine projekata, renovirao 33 škole, podigao šest farmi, otvorio mlekaru i mnogo toga drugog što je potrebno srpskom narodu da preživi na Kosovu i Metohiji.
On je istakao je da su Srbi sa Kosova i Metohije vredni i pametni, ali da nemaju mogućnosti da se razvijaju i da imaju dostojanstven život.
Ukupna vrednost humanitarne pomoći koju je dostavio srpskom narodu na Kosovu i Metohiji iznosi više od pet miliona evra.
„To je mnogo, ali ujedno i malo. Malo jer su potrebe ogromne, ali je mnogo jer iza svakog uloženog evra u školu, farmu i drugo stoji po jedan donator. Okupili smo oko 12.000 francuskih donatora koji nisu zaboravili Srbe na Kosovu i zato je ova pomoć još vrednija, jer nije samo materijalna pomoć, već je i moralna podrška“, naglasio je Gujon.
Francusko-srpski humanitarac je dodao da je svestan da nije promenio mnogo život Srba na Kosovu i Metohiji, ali su zato oni promenili njegov, jer su mu pokazali pravi značaj slobode i pogleda na svet.
