Rezolucija inače sadrži i predlog da se razvije pravni mehanizam kako bi se uvodile sankcije protiv lica koja su odgovorna za njihovo širenje. Te mere su direktno uperene i protiv rada Sputnjika i RT, dodaju analitičari.
Naime, rezolucija usvojena 13. marta sadrži preporuke za suzbijanje propagande. Nove mere uključuju identifikaciju autora „neugodnih“, neprihvatljivih članaka, kao i privođenje pravdi administratora internet resursa.
Kako pišu ruski mediji, nacrt rezolucije izradila je poslanica iz Poljske Ana Fotiga, koja je već jednom pre tri godine predložila da se usvoji „skandalozna“ rezolucija o borbi protiv ruskih medija.
Ruski eksperti kažu da potreba za kontrolom interneta postoji već dugo vremena, a ruska tema se pokazala kao „najveći izazov“.
U ruskoj Državnoj dumi smatraju da Evropska unija pokušava da pronađe novi razlog za sankcije protiv Moskve i da se neće smiriti dok ih ne uvede protiv svakog građanina Rusije.
Zamenik Komiteta ruske Državne dume za odbranu Aleksandar Šerin je dodao u EU sada dejstvuje politika dvostrukih standarda, tako da je odluka Evropskog parlamenta još jedna laž kako bi oklevetali Rusiju i barem na neki način opravdali svoje akcije, koje diktiraju „gazde preko okeana“.
U uslovima vođenja aktivne faze informacionog rata protiv Ruske Federacije koriste se razne metode koje uključuju direktne napade na informacioni prostor Rusije, a takođe i još jedan pravac, koji podrazumeva informacioni uticaj na mogućeg protivnika ili konkurenta radi smanjenja njegovih aktivnosti ili primoravanja njega na neke aktivnosti, a to je, naravno, dezinformacija, kaže za Sputnjik Vitalij Vehov, ruski ekspert u oblasti informacione bezbednosti.
„Shodno tome, u zavisnosti od ciljeva i zadataka, sveobuhvatno se koriste i direktni informacioni napadi i dezinformacije, što takođe predstavlja određenu vrstu psihološkog uticaja kako bi se dobio odgovarajući rezultat. Naravno, sve je to planirano, kontrolisano iz jednog centra, a znamo koji je to centar, i ima samo jedan cilj: oslabiti Rusiju ekonomski i politički, posejati mogući haos u zemlji, kako bi postigli smenu, kako oni to zovu, režima, na čijem je čelu Putin. Sve to je glavni cilj tog kompleksnog korišćenja različitih mera protiv Rusije u celini i onih glavnih aktera koji je predstavljaju na međunarodnoj sceni: razne kompanije, razne javne organizacije, političke međunarodne institucije i slično“, kaže Vehov.
Politikolog Pavel Šipilin ističe da se ovde radi o pokušaju cenzure na internetu, a da su na meti Zapada najčešće ruski mediji, pre svih RT i Sputnjik.
„Ja bih počeo od toga da se svet okrenuo regulisanju interneta, a to je i dobro i loše. S jedne strane, jasno da internet mora da deluje u nekim zakonskim okvirima, a s druge strane tu postoji želja vlasti da na neki način regulišu to polje i čak uvedu cenzuru na internetu. Ovde se postavlja pitanje šta Evropski parlament podrazumeva pod „fejk njuz“ tj. lažnim vestima. Po pravilu, tu se radi o alternativnoj tački gledišta i najčešće, ruski mediji, pre svega RT i Sputnjik, postaju predmet napada i insinuacija. Zbog toga, nema sumnje da iza te borbe stoji cenzura, koja sada postaje sve češća u zapadnim zemljama, bez obzira koliko to čudno zvuči. Liberalnu ideologiju treba braniti istim metodama koje su se primenjivale u Sovjetskom Savezu kada su gušeni glasovi neprijatelja. To je povezano sa činjenicom da liberalna ideja pronalazi sve manje pristalica, iz sasvim razumljivih razloga, to jest, sama je sebe diskreditovala“, kaže Šipilin.
Prema njegovim rečima, sada se očekuje da će tzv. evroskeptici doći u Evropski parlament u maju, a situacija se može sasvim preokrenuti i otići u suprotnom smeru.
„Nažalost, Evropski parlament, kao jedna od struktura Evropske unije, pretvorio se u visoko politizovan organ, na koji, između ostalog, utiču i spoljne sile. Danas tamo prevladavaju proameričke snage, a sada se te iste proameričke snage boje da će u maju, kada budu održani izbori za Evropski parlament, doći antiameričke i proruske snage. Proruske snage su ljudi koji se, čini mi se, zalažu za pragmatizam, za zdrav razum i za normalizaciju odnosa sa Rusijom. Od aktuelnog sastava Evropskog parlamenta očekujem više političkih izjava, jer je rezolucija Evropskog parlamenta samo preporuka, ona nije obavezujuća. Ipak, Evropski parlament, u stvari, izražava poziciju vladajuće klase u današnjoj Evropi. Međutim, sve se može promeniti na leto“, dodao je ekspert.
Na pitanje na osnovu čega Evropski parlament usvaja takve rezolucije, Šipilin kaže da „nema pravne osnove“ za to.
Šipilin smatra da su Sputnjik i RT neugodni za Zapad, jer izveštavaju i o onome o čemu drugi ćute. Kao primer, on navodi proteste žutih prsluka u Parizu i „bregzit“.
„Niko, osim RT ne izveštava o događajima u Parizu. Postoji zabrana svim medijima da izveštavaju o protestima žutih prsluka u Francuskoj. Ona je došla sa samog vrha. Francuzi se pridržavaju ove zabrane, a RT se iz očiglednih razloga ne pridržava ove zabrane i razgovara s predstavnicima aktivista žutih prsluka, što nervira establišment. Zbog toga se nakupio bes protiv ruskih medija, koji koriste iste te metode uticaja kao i zapadni mediji. Ali, kao što vidimo, liberalna ideologija se ne nosi s tom istinom, koja isplivava, često zahvaljujući ruskim medijima. Prema tome, mislim da će svi zakoni koji će se ticati cenzure interneta biti usmereni, pre svega, na ruske medije“.
Šipilin ističe da ga takvo stanje stvari i raduje, navodeći primer Sputnjika koji je bio zabranjen u Turskoj.
„Kada su se naši odnosi sa Turskom pogoršali, Sputnjik se našao pod zabranom u toj zemlji. A samo pola godine kasnije, kada je zabrana ukinuta ispostavilo se da je Turska zemlja gde Sputnjik ima najviše poseta. Sputnjik je prvi put dobio nagradu negde u martu, zabrana emitovanja Sputnjika je ukinuta u avgustu, a ispostavilo se da je Sputnjik posle svega toga bio još popularniji. To znači da će i te evropske zabrane najverovatnije dovesti do suprotnog rezultata, kao što se već desilo u Francuskoj u slučaju sa ’žutim prslucima‘. Zbog toga takve zabrane nisu najpametnije za njih, ali me raduju jer će to značiti da će RT i Sputnjik biti još popularniji u Evropi“, ističe Šipilin.
Šipilin ne isključuje mogućnost da će Evropski parlament usvojiti sankcije u vezi sa rezolucijom, ali istovremeno podseća da je internet slobodna zona.
„Ako se pojavi ’zabranjeno voće‘, onda negde postoji i želja da ga nađete i otkrijete kakvo je ono. Tako se desilo i sa Turskom. Prosto, ljudi su počeli da traže ono što je, u stvari, zabranjeno. Posećenost sajta je drastično skočila i čini mi se da je tako do danas. Zato mislim da će Sputnjik i RT imati sve veću popularnost u evropskim zemljama“, zaključio je ekspert.
Podsetimo, za usvajanje nacrta ove rezolucije glasalo je 489 poslanika, dok je 148 bilo protiv i 30 uzdržanih.
Rezolucija takođe poziva da se osude svi agresivni potezi Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje i drugih zemalja koje imaju za cilj da podrivaju principe evropske demokratije i suverenitet drugih zemalja „Istočnog partnerstva“.
Takođe, u rezoluciji se spominju i zemlje Zapadnog Balkana sa pozivom da im se pruži podrška kako bi se osigurala pouzdana zaštita od „zlonamernog“ uticaja i propagande koja dolazi iz Rusije, ali i drugih „neprijateljskih subjekata“.
Pored toga, u rezoluciji stoji i predlog da se razmotri pitanje izrade pravne baze, kako unutar EU tako i na međunarodnom nivou, za borbu protiv hibridnih pretnji kao i za uvođenje sankcija protiv lica koji sprovode kampanje dezinformisanja.
Navodi se i predlog da se poveća finansiranje struktura koje se bave „strateškom komunikacijom“ sa ciljem da se umreže postojeći nacionalni i lokalni specijalistički centri, mediji, analitički biroi, uključujući i NATO, u jednu veliku opšteevropsku mrežu koja bi koordinirala sva ta dejstva.
