Stručnjak za međunarodnu politiku sa moskovske Visoke škole ekonomije Dmitrij Oficerov Beljski za Sputnjik ističe da bez obzira na to koliko sve loše zvuči, ohrabruje činjenica da rezolucija nema obavezujući karakter i dodaje da ovo nije nova tema.
„Bilo je pokušaja da se pitanje oko ’Severnog toka 2‘ i energetske bezbednosti, reši još u vreme prošlog saziva Evropskog parlamenta. Što se tiče posledica, ova rezolucija ima samo savetodavni karakter i ne više od toga. Nikakve konkretne, loše posledice u ovom dokumentu nisu predviđene“, objašnjava naš sagovornik.
Ruski stručnjak kaže i da dodatna politizacija rusko-evropskih odnosa za sada još uvek ne utiče na realno stanje stvari.
„A ako se poteže pitanje da li je Rusija prestala biti strateški partner Evropi, tu se može reći da se radi o uzajamnom procesu koji je dosta dugo trajao i došlo je vreme da se rezultati ovog procesa saopšte naglas. Ali, ipak bih dodao da ova konstatacija ne utiče na realne veze Evrope sa Rusijom“, smatra Oficerov Beljski.
Dokument koji je u martu pred organima EU predstavila letonska poslanica Sandra Kalnijete, sadrži formulaciju da „EU treba da bude spremna da nametne dodatne sankcije, uključujući ciljane lične sankcije i ograničenje pristupa finansijama i tehnologiji“. Tekst takođe sadrži tvrdnju da „Severni tok 2“ povećava zavisnost Evropske unije od ruskog gasa, ugrožava unutrašnje tržište EU i nije u skladu sa energetskom politikom EU ili njenim strateškim interesima, pa se stoga (projekat) mora zaustaviti.
Međutim, Jurij Rikov iz moskovskog Instituta za energetiku i finansije za Sputnjik objašnjava da ako se pogledaju cifre, Rusiju i EU povezuje „trajno prijateljstvo“, kao i da su ovakve rezolucije i dokumenti plod politizacije odnosa koji su u realnosti sasvim zadovoljavajući.
„Evropa tradicionalno ima jake ekonomske veze sa Rusijom. Ako se uzme na primer ekonomski sektor, ti odnosi su obostrano od izuzetne važnosti, Evropa je uvek kupovala ruske energente i na neki način zavisila od Rusije. A bez obzira na negativnu retoriku, već ako pogledamo samo cifre, može se reći da je situacija izuzetna. Prošle godine je u Evropu isporučeno preko dvesta milijardi kubika ruskog gasa, a evropsko tržište predstavlja 37 odsto ’Gaspromovog‘ izvoza. I ako gledamo samo ove parametre, reklo bi se da se ovde radi o trajnom prijateljstvu“, smatra naš sagovornik.
Rikov se takođe poziva na savetodavni karakter novoizglasane rezolucije.
„A tek ako bismo pomenuli i isporuke nafte, onda se tek ne bi imalo šta dodati. Zato, ove rezolucije i izjave, sve je to veoma politizovano. Nekoga nešto ’žulja‘ u odnosu na Rusiju i onda te snage rade na ovakvim ispolitizovanim rezolucijama“, objašnjava ruski profesor.
Reči našeg sagovornika potvrđuje i činjenica da se u dokumentu istovremeno ističe da je EU još uvek otvorena za jačanje odnosa i dijaloga.
„Trenutne nesuglasice i sukob između EU i Rusije ne odgovaraju interesima nijedne strane; kanali veze treba da ostanu otvoreni uprkos razočaravajućim rezultatima; nova podela kontinenta ugrožava bezbednost EU i Rusije“, navodi se u rezoluciji.
Ipak, rezolucija koju je usvojio Evropski parlament dočekana je u Rusiji sa oštrom kritikom. Šef Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov izjavio je da je Evropski parlament na taj način glasao i protiv interesa Evrope. Prema njegovim rečima, poziv da se zaustavi izgradnja „Severnog toka 2“ ide na ruku lobistima američkih interesa.
Mogućnost da su i evropski partneri sa druge strane okeana umešali prste u čitavu stvar i da će na svoj način reagovati kako bi dodatno „zategli“ odnose sa Rusijom, ne isključuje ni Jurij Rikov.
„Dakle, iako iz pravne perspektive ova rezolucija nema obavezujući karakter, ako Amerikanci pripreme još jedan paket sankcija, tada će i Evropljani najverovatnije pripremiti svoj. Pa ipak, verujem da će očigledne ekonomske koristi nadjačati neke proizvoljne, nepotrebne odluke. Međutim, jasno je da bi američki paket sankcija svakako stvorio dodatnu napetost u odnosima, što nije isključeno da Evropa i želi, kako bi za sebe postigla možda bolje uslove i cene u odnosu sa ’Severni tok 2‘“, zaključuje naš sagovornik.
Analitičari zaključuju da bi se ove „martovske ide“ mogle obiti o glavu evropskim političarima već za nekoliko nedelja. Naime, u maju će biti održani izbori za Evropski parlament, koji će pokazati da li građani odobravaju poteze političara koji ih predstavljaju.
