Ovo Srbima, otprilike, poručuje 18 nevladinih organizacija koje su ove nedelje usvojile dokument pod nazivom Nova spoljnopolitička inicijativa.
Gotovo u panici, kao opareni, NVO delatnici hitno su skočili da tom „strategijom“ zatrpaju i zabašure kristalno jasnu poruku koju je u Beograd donela Natali Loazo, ministarka zadužena za evropske poslove u Vladi Francuske.
Ona je Srbima iskreno i dobronamerno rekla:
„Pošto smo mi vaši prijatelji, dužni smo da vam kažemo istinu: sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima — kako za samu EU tako i za nove države koje bi joj se pridružile“.
Ovu diplomatsku rečenicu ne bi trebalo posebno prevoditi i tumačiti, ali u najkraćem, znači:
Srbi, zaboravite na EU!
Nije se avion ministarke Loazo ni vratio u Pariz, a evroatlantska NVO „koalicija“, predvođena Evropskim pokretom u Srbiji i Centrom za spoljnu politiku, organizovala je skup sa koga je poručeno:
„Srbija je od francuske ministarke dobila obeshrabrujuću poruku o proširenju EU, ali umesto da dignemo ruke od evropske budućnosti, moramo da pokažemo da u tu budućnost verujemo“.
U prevodu:
Srbi, nastavite religijski da se molite pred briselskim Hramom! Važna je vera u EU, ona će vas spasti!
Znači, dogma kojom se Srbi hipnotišu već dve decenije — da EU nema alternativu, da nam nema života bez evropskih integracija, dobija novu opsenarsku fazu.
Šta nam EU-iluzionisti iz NVO sektora još suštinski poručuju, iako to nisu baš tako rekli:
— Potrebno je verovati u ulazak u EU iako nikada tamo nećemo ući.
— Neophodno je verovati da ćemo postati članica, čak i ako ta Evropska unija jednog dana prestane da postoji.
— Obavezno je potpisati sporazum sa Prištinom, kojim se praktično odričemo dela sopstvene teritorije, da bismo nastavili verovanje u EU u koju nikada nećemo ući…
U brzo organizovanom zamagljivanju prijateljske poruke iz Pariza, EU pešadija čak predlaže i da se prekine „anti-NATO medijska kampanja“, a zaključuju i da, u suštini — evroskepticizam otežava pristupanje Srbije u EU.
Znači, oni koji se deklarativno zalažu za najviše vrednosti demokratske Evrope u praksi bi, verovatno, „demokratskim“ metodama zabranjivali medijsku kritiku vrhovnih božanstava — EU i NATO-a. Ili bi koristili još suptilnije načine kažnjavanja: klečanje na kukuruzu pred kamerama, streljanje, spaljivanje na lomači…
Jer, za zaustavljanje evropskih integracija nisu krivi Evropljani koji ne žele da se EU širi, već su krivi evroskeptici, koji su tu istinu godinama saopštavali narodu.
Dakle, Srbine:
„Ti spavaš, ti spavaš, kapci su ti teški, samo ispunjavaj standarde, otvaraj poglavlja, snishodljivo poštuj sve zahteve i veruj… Veruj da ćeš ući u EU…“
