On je izjavio da će Srpska sprovesti referendum o nezavisnosti, ukoliko inicijativa SDA samo dođe do Ustavnog suda, dok je sa druge strane naglasio da će se, ako Kosovo uđe u Ujedinjene nacije, i RS pozvati na to pravo.
Prema Ustavu bivše Jugoslavije, njeni konstitutivni narodi su imali pravo na samoopredeljenje, naglašava politički analitičar Dragomir Anđelković. To je pravo, dodaje on, bilo starije od prava republika.
Srpski narod u RS je to pravo nasledio i, prema Anđelkovićevim rečima, ima pravo na samoopredeljenje. Sa druge strane, Albanci kao nacionalna manjina to pravo nisu imali. Sadašnji status Kosova proizilazi, kako Anđelković kaže, iz agresije i okupacije.
„Ako danas zbog nekakvog pragmatizma, nekakvog računa dođemo do takvog rešenja koje nazivamo kompromisom i deo Kosova dobije nezavisnost (podrazumeva se da dođe do podele) i da taj deo Kosova sutra može da uđe u UN, bilo bi potpuno neshvatljivo da RS, koja baštini konstitutivnost srpskog naroda, ne dobije isto pravo. Mislim da je Dodikov stav krajnje racionalan — ne može se rešavati albansko pitanje, ako se ne rešava srpsko pitanje, a ključ srpskog pitanja danas je u RS“, decidiran je Anđelković.
Otuda, prema njegovim rečima, proizilazi da bilo kakav sporazum, koji podrazumeva podelu Kosova i pravo Albanaca da na njegovom delu, ovaj put legalno, konstituišu svoju državu, mora da podrazumeva i pravo RS na samoopredeljenje. Ako zapadni faktor to nije spreman da prihvati, RS ima moralno pravo da traži zaokruživanje svoje državnosti, zaključuje Anđelković.
Na Dodikove izjave o osamostaljenju RS i poređenju ovog entiteta sa Kosovom mogu se očekivati žučne reakcije kako dela međunarodne zajednice, tako i bošnjačkih političara, kaže analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara. I sâm Dodik je izjavio da očekuje takve reakcije, podseća Kozomara.
„Ono što Dodik nije rekao, ali je ustavna činjenica, jeste to da je RS upisana u Ustav BiH i Ustavni sud ne može da se bavi odredbama Ustava. Ustavni sud je nadležan da štiti Ustav i bilo bi smešno da se prihvati inicijativa Izetbegovića i da Ustavni sud o tome raspravlja. Svaki pravnik u BiH zna da je to nemoguće“, kaže Kozomara.
Slična situacija dogodila se 2005, kada je tadašnji predstavnik Bošnjaka u Predsedništvu BiH Sulejman Tihić želeo da podnese inicijativu za promenu imena RS, podseća Kozomara. Tihić je povukao inicijativu, pošto su mu pravnici objasnili da je Ustavni sud BiH nadležan za zaštitu, a ne za promenu Ustava.
„Dakle, verovatno je da to neće ni doći pred Ustavni sud, a ako dođe, Ustavni sud će to odbaciti. RS je međunarodno priznata kao entitet u BiH, isto kao što je Kosovo priznato kao autonomna pokrajina Srbije. Znači, paralela je sasvim logična. Ako međunarodna zajednica ili stotinu članica UN mogu da priznaju Kosovo, ne vidim razlog zašto i RS ne bi postupila na isti način“, smatra Kozomara.
Dodik stavovima prema Kosovu i statusu RS u okviru BiH artikuliše volju velike većine građana RS, dodaje Kozomara.
„On tu nimalo ne greši. Podsećam samo da su predstavnici svih opozicionih stranaka bili na sastanku sa Dodikom kada je Izetbegović nedavno najavio inicijativu za promenu imena RS i da su se svi složili da u tom slučaju RS treba da proveri svoj status u BiH referendumom“, naglašava Kozomara.
On, kako kaže, čak ne veruje da će SDA uopšte dostaviti inicijativu, a ako je dostavi, ne veruje da će je Ustavni sud prihvatiti, pa zato neće biti ni referenduma o otcepljenju RS. Što se tiče Kosova, RS će se ponašati u skladu sa interesima Srbije, predviđa on.
Srbija ne može da podrži RS u postupku otcepljenja, jer bi se na taj način automatski odrekla Kosova. Konačno rešenje kosovskog pitanja biće i put za konačno rešenje statusa RS u BiH, smatra Kozomara.
