Projekat predviđa izgradnju kompleksa od dva miliona kvadratnih metara u Beogradu i još milion kvadrata u 25 okruga Srbije.
Pored toga, kompanija „Braća Karić“, koja već više od tri i po decenije uspešno posluje u Rusiji, sklopila je i vredan ugovor za izgradnju „pametnog grada“ u ruskom crnomorskom letovalištu Sočiju i njegovoj okolini.
„Mi radimo na nekoliko velikih projekata i gradićemo najmanje oko milion kvadratnih metara. Trenutno se radi na projektovanju, pronalaženju zemlje, dobijanju dozvola, a izgradnja će početi sledeće godine. Biće to poslovno-stambeni i hotelski kompleksi, tipa mola. To su sve mali gradovi, mediteranskog tipa“, rekao je Karić tokom održavanja Ruskog investicionog foruma u Sočiju.
Karić podseća da je njegova kompanija prva u Rusiji počela sa izgradnjom „pametnih zgrada“.
„Mi smo prvi počeli to da radimo izgradnjom Centralne banke Ruske Federacije u Moskvi, kao i trezora Centralne banke. Mi smo tada, pre dvadeset i više godina, u te zgrade ugradili najnovije tehnologije. Naša kompanija je u Sočiju izgradila i glavnu zgradu Centralnog olimpijskog komiteta RF, odakle je Vladimir Putin otvorio Olimpijadu. I ta zgrada ima svu alternativnu energiju, ona se napaja sama… Još tada je ovaj deo Rusije uveden u 21. vek“, naveo je Karić.
Karić navodi da su srpski građevinari na dobrom glasu u Rusiji i smatra da postoji velika perspektiva na ruskom tržištu za srpske neimare.
„Savetujem svakom našem biznismenu da poseti jedan ovakav forum, kao što je Ruski investicioni forum u Sočiju, kako bi videli šta se sve novo nudi na svetskom tržištu. Ovde je preko 1.700 izlagača, a to otvara velike perspektive. Drugo, u Rusiji je veoma dobra klima za investiranje i za rad. Ovde već rade naše kompanije kao što su ’Alk ++‘ iz Novog Pazara, ’Jedinstvo‘, ’Partizanski put‘, ’Putevi Srbije‘ i mnoge druge srpske kompanije koje su ovde na ceni.“
Karić dodaje da je tokom foruma u Sočiju razgovarao sa nekoliko ruskih investitora koji su spremni da dođu i investiraju u Srbiju.
„Grad Soči je pobratim sa gradom Valjevom i oni su zainteresovani da ulažu u oblasti vojne industrije, kao i u druge industrije. Interesuje ih i plasman svih proizvoda iz valjevskog kraja u Rusiju, kao i stvaranje zajedničkih preduzeća za preradu voća, povrća i drugih interesantnih proizvoda, koji su ruskom tržištu potrebni. Tako da savetujem svim našim biznismenima da ne propuštaju ovakve forume, a ovo je jedan od najinteresantnijih i najvažnijih međunarodnih ekonomskih, privrednih foruma u Rusiji, a i u svetu.“
Tvrdnje da su srpske građevinske firme izgubile svoje pozicije u Rusiji, jer su na rusko tržište sa velikim investicijama došle turske građevinske kompanije i preuzele poslove, Karić kategorično odbacuje.
„Nisu izgubili pozicije, nego su se te velike kompanije raspale. Mi imamo sada stotinak malih građevinskih kompanija koje rade za velike ruske firme. Ruske građevinske kompanije mnogo brže dolaze do dozvola, do zemljišta, do velikih projekata, a njihove banke to umeju da prepoznaju i finansiraju, dok naše firme više ne rade kao generalni izvođači, nego kao kooperanti, podizvođači. Mali je broj naših kompanija koje rade za sebe i tržište prodaje.“
Karić navodi da je pokušavao da objedini više srpskih kompanija, kako bi zajedno nastupale na ruskom tržištu, ali da se tu suočio sa određenim problemima. Kao primer, on je istakao značaj sajmova i foruma koji se održavaju u svetu, a za koje srpski privrednici uglavnom nisu spremni da plate.
„U Minsku je prošle nedelje održan ekonomski forum. Od 150 prijavljenih, mnogi su odustali nakon što su čuli da putni troškovi i troškovi smeštaja za tri dana boravka koštaju hiljadu evra. Došlo je samo dvadesetak privrednika. Mislim da bi tu trebalo da pomognu Privredna komora i Agencija za razvoj. Oni imaju dobre projekte i njih moramo podržati, platiti im ta putovanja. Udruženje preduzetnika i industrijalaca u Srbiji, čiji je predsednik Bogoljub Karić, maksimalno ulaže u to i vodi dobar deo biznismena svuda, po svim forumima u svetu, da bi ljudi mogli da vide šta se to novo dešava. Na primer, ta digitalizacija Srbije, o kojoj govori premijerka Ana Brnabić, nemoguća je ako ljudi to ne vide. Rusi imaju jednu lepu poslovicu — Bolje jednom videti, nego im sto puta pričati. Tako da je posećivanje foruma neophodno, jer kako Rusi kažu: ’Prvo kontakti, pa onda kontrakti (ugovori)‘.“
Karić još jednom podvlači da perspektiva za naše građevinare u Rusiji postoji.
„Ali, moramo da budemo svesni da ne možemo više da prodajemo Rusima dve desne cipele. Znači, oni se uče, napreduju i mi moramo to da shvatimo i budemo konkurentni. Mislim da tu treba da pomogne i država, da podrži privrednike. Imajte u vidu, sve naše kompanije koje rade u Rusiji, nemaju podršku nijedne naše banke, za razliku od Turaka koji imaju ogromnu podršku i to su kamate od sedam odsto. Nemci, Finci, Francuzi, Španci — svi oni tako rade. Država treba da vrati građevinarstvo u onu poziciju u kojoj je ono uvek bilo, jer građevinarstvo danas može Srbiji da donese godišnje 20 milijardi dolara i to samo od usluga. A gde je još prodaja građevinskog materijala iz Srbije u Rusiju i slično? Tako da ja tu vidim perspektivu.“
Da bi ruske investitore privukli u Srbiju, Karić smatra da je najvažnije imati konkretne, kvalitetne projekte.
„Rusi žele da ostvare profit. Ako vi njima date dobar projekat i kažete šta želite da gradite, recimo, fabriku za preradu voća i povrća, oni su spremni da u to uđu. Oni u poslu nemaju emocija, pa da kao mi kažu: ’Želim da razvijam moj kraj‘. Kod njih je sve pragmatično, sve se isključivo gleda kroz biznis plan, kroz profit i meni se to dopada. Na nama je da ponudimo projekte. Čim mi imamo dobre projekte i gde postoji minimum mogućnosti za zaradu, Rusi su za to zainteresovani. Nije tačno da su Rusi teški i da ne žele da investiraju — hoće, samo im treba dati mogućnost, pripremiti projekat i program, čak ne treba da im se daje nijedan cent, nikakve subvencije, apsolutno ništa — oni će doći.“
