„Zvuči zastrašujuće. Zaista, Kurt Volker je u više navrata izražavao ovaj stav. Da bi ga pojačao, Stejt department čak preti dodatnim sankcijama ako ne budu oslobođeni ukrajinski mornari. Iako američka strana vrlo dobro zna da se ne radi o nekim nevinim žrtvama, već o licima koja su prekršila rusku državnu granicu. Prema njima se trenutno vodi krivični postupak. Reč ima sud“, komentarisao je Karasin.
On je dodao da je „malo verovatno da je američki specijalni predstavnik zaista zabrinut za sudbinu mornara“.
„U suprotnom bi od početka pristupio svojim dužnostima drugačije, bavio se traženjem načina za održivo mirno rešenje unutrašnjeg sukoba u Ukrajini. Međutim, od njegovog imenovanja 2017. godine, Kurt Volker je dosledno vodio politiku ne za uspostavljanje dijaloga između sukobljenih strana — kijevskog režima i Donbasa — već jačanje vojno-tehničke saradnje Vašingtona i Kijeva, podstičući ga ka vojnoj opciji i snabdevajući ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem“, objasnio je diplomata.
On je naglasio da je to u suprotnosti sa duhom Minskog sporazuma, čijoj realizaciji je trebalo da pomogne Volker u skladu sa svojim mandatom.
Volker je ranije izjavio da ne smatra mogućom posetu Moskvi nakon incidenta u Kerčkom moreuzu, kada su ruske vlasti zadržale ukrajinske mornare koji su prekršili državnu granicu. Volker je izrazio nadu da će moći da poseti Rusiju 2019. godine, „čim mornari zaista budu oslobođeni“.
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv narodnih republika Donjecka i Luganska, koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Kijev ne priznaje DNR i LNR i smatra teritorije ovih dveju republika okupiranim, a ustaničke snage terorističkim.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Međutim, i nakon sporazuma o primirju između sukobljenih strana, i dalje dolazi do razmene vatre.
