Veliki broj proizvođača voćnih sokova u Srbiji su značajni izvoznici na tržište Evropske unije, pa su zbog toga svoju proizvodnju već prilagodili evropskim standardima. Zato najnoviji pravilnik Ministarstva poljoprivrede, prema kojem će do 1. jula 2020. godine voćni sokovi morati da budu bez dodatog šećera, za najveći deo njih neće predstavljati posebnu brigu, smatra sekretar Udruženja za prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Dimitrije Ivanović.
On podseća da u je Evropskoj uniji takva direktiva na snazi od 2012. godine, pa su svi oni koji izvoze na to tržište svoje proizvode njoj i prilagodili.
„Mislim da je period od godinu i po dana dovoljan period da se svi prilagode, a mogu reći da su naši najkvalitetniji proizvođači već stvarno prilagođeni evropskoj direktivi jer mi izvozimo dosta voćnog soka od kada je 2012. godine izašla ta direktiva EU“, objašnjava Ivanović za Sputnjik.
Uz to je napomenuo da će sokovi koji su deklarisani do 1. jula 2020, odnosno do početka primene pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, moći da budu u prometu do najkasnije 31. decembra 2021. godine. Tako da je, ističe on, rok za prilagođavanje sasvim dovoljan.
Precizirajući odredbe pravilnika koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo 26. decembra prošle godine, sagovornik Sputnjika napominje da su nova pravila uvedena u delu koji se odnosi na sastojke, od kojih je za građane najvažniji šećer koji je do sada mogao da se dodaje.
„Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voća i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju bez dodatog šećera. Dodavanje šećera i meda će biti tolerisano samo u proizvodnji nektara i to u količini od 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda“, konstatuje Ivanović.
Sekretar Udruženja za prehrambenu industriju napominje da će deklaracija morati da bude jasna, precizna i sa mnogo više podataka. On podseća da su sokovi nekih proizvođača imali i 150 grama dodatog šećera po litru, ali i upozorava da to što ga sada neće biti ne znači da u sokovima uopšte neće biti šećera. Biće onog prirodnog, voćnog, sa kojim građani, takođe, moraju da budu oprezni, jer je upravo zdravlje ljudi bio razlog za donošenje novog pravilnika.
Na to ukazuje i doktorka medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Jagoda Jorga, koja napominje da takva mera odavno postoji u EU i u drugim zemljama koje su ozbiljno povele računa o problemu gojaznosti, a posebno gojaznosti kod dece. Ona upozorava da je greška to što se unos zašećerenih bezalkoholnih napitaka, uključujući i voćne sokove, često identifikuju sa zdravljem i sa dobrim navikama.
„Voće samo po sebi sadrži šećer. I još jednu malu zabludu da razbijemo, da voće sadrži samo voćni šećer — fruktozu. To je netačno. Voće sadrži fruktozu, ali sadrži u relativno velikim procentima, koji su nekada i 50 odsto ukupnog šećera, i ono što zovemo saharoza, odnosno beli šećer, samo što ga ne vidimo kao onaj fabrički, jer je u samom voću i isceđenom soku“, ističe za Sputnjik Jagoda Jorga.
Ona je upozorila da jedna čaša soka od 300 mililitara često sadrži 30 do 40 grama tog šećera, što je 10 kašičica. Sjajna vest je da na tih 10 kašičica više neće biti dodatnih pet do 10 grama šećera. A zdrav unos šećera je onaj koji je ograničen na 10 odsto ukupnih energetskih potreba, napominje Jagoda Jorga. Ako je za decu potrebno oko 1.400 kalorija dnevno, to je onda 140 kalorija, što bi bilo 35 grama šećera.
„Ja mislim da ovog trena postaje jasnije šta to znači kada mi unesemo samo u obliku soka više nego što je dozvoljeno u odnosu na ukupni dnevni unos. Samim tim prelazimo one granice koje se smatraju prihvatljivim za zdravlje. I to nije samo u smislu gojaznosti, nego u smislu ukupnih metaboličkih efekata, uključujući regulaciju šećera, funkciju jetre… Ono što je apsolutno sigurno, ta količina dodatog šećera je apsolutno nepotrebna. Ona ni u kojem slučaju ne vodi boljem zdravlju. Jedine kategorije kod kojih je dodati šećer potreban u većim količinama su aktivni sportisti“, navodi Jagoda Jorga.
Ipak, iako do sada nismo imali pravilnik o tome, srećna je okolnost što je većina sokova koja se iz Srbije izvozi u EU napravljena od našeg kvalitetnog voća i što isti proizvod pokriva i domaće i inostrano tržište, kaže Dimitrije Ivanović iz PKS.
„Srbija godišnje proizvede oko 280 miliona litara voćnih sokova, što nas svrstava u ozbiljne proizvođače u regionu i imamo jako dobru sirovinsku bazu. Godišnji izvoz voćnih sokova je vredan 40 miliona dolara. Izvoz sokova iz Srbije ima trend rasta u poslednjih pet godina, dok vrednost tog izvoza ima veće oscilacije zbog cene voća“, precizira sekretar Udruženja u PKS.
Najzastupljeniji u izvozu je sok od jabuke koji čini 30 odsto ukupnog izvoza, a najviše sokova prodajemo baš na najzahtevnijim tržištima, u Nemačkoj, Austriji i Ruskoj Federaciji, objašnjava Ivanović. Dosta izvozimo i u zemlje bivše Jugoslavije, gde su naši brendovi na ceni.
On dodaje i da uvozimo sokove, ali znatno manje nego što izvozimo. Uvoz je bio vredan oko 16 miliona dolara i to su sokovi od narandže, čega nemamo dovoljno i oni su uglavnom iz Španije, Italije, Brazila…
Na pitanje koji deo proizvođača sada ne pravi sokove bez dodatog šećera, pa će morati da prilagodi svoju proizvodnju, Ivanović odgovara da su u pitanju proizvođači čiji su sokovi najjeftiniji na policama.
