Nepravilna ishrana, brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, ali i slaba fizička aktivnost, glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu.
Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala su da 43 odsto đaka svakog dana konzumira slatkiše, pri čemu svako četvrto dete jede slatkiše više puta u toku dana.
Naviku da svaki dan pojede jabuku, krušku ili neko drugo voće ima tek svaki peti učenik, ali zato isto toliko njih svakodnevno pije gazirane sokove.
Specijalista higijene iz Instituta „Batut“ Jelena Kašanin kaže da je za prevenciju gojaznosti kod dece školskog uzrasta od velikog značaja pravilan raspored obroka u toku dana. Ona pojašnjava da deca ujutro, pre polaska u školu, treba da doručkuju, a da u školu obavezno ponesu užinu koju će da pojedu tokom školskog odmora.
Užina ne treba da bude proizvod sa visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata koji mogu da dovedu do gojaznosti, već obrok bogat voćem i žitaricama.
„Važno je da užina za vreme školskog odmora ne bude prvi obrok u toku dana. Pre polaska u školu obavezan je doručak, a dete u školu može da ponese sendvič sa salatom ili mladim sirom, parče kukuruzne proje, orašasto voće“, kazala je Kašaninova za Tanjug.
Ona je pojasnila da se najčešće zaboravlja da je tokom dana važno unositi dovoljno tečnosti i da je zabluda da sokovi ili slatki gazirani napici mogu da zamene vodu.
„Brza hrana ili testa od belog brašna ne treba da čine užinu u školi, jer u njima nema dovoljne količine vitamina i minerala koji su neophodni deci školskog uzrasta. Treba izbegavati slane i slatke grickalice, kao i sendviče koji sadrže visokokalorične namaze i suhomesnate proizvode“, naglasila je Kašaninova.
Pravilne navike u ishrani stiču se u porodici, te ukoliko deca još u mlađem školskom uzrastu učestvuju u odabiru i pripremi užine oni će vremenom razviti pravilne navike i kasnije, u višim razredima, lakše se izboriti sa „modom“ kupovine užine, zaključila je Kašaninova.
