Udeo zlata u međunarodnim rezervama dostigao je 18 odsto, a zlatne rezerve premašile su dve hiljade tona.
Kupovina monetarnog zlata, koje Centralna banka dobija isključivo na domaćem tržištu, velika je podrška za ruske kompanije koje eksploatišu zlatnu rudu, a koje godišnje proizvode oko 300 tona plemenitih metala. Oko dve trećine odlazi u trezor Centralne banke. To je ujedno i prilika za zaradu jer u poslednje vreme zlato poskupljuje. Pojedini analitičari ne isključuju mogućnost da bi deo nagomilanog zlata Rusija kasnije mogla da iskoristi za finansiranje strukture slične Svetskoj banci, a na taj način bi dobila moćno sredstvo u borbi protiv SAD u trgovinskim ratovima.
Rekordno niska ulaganja u državni dug SAD
Dok povećava rezerve zlata, Centralna banka paralelno smanjuje ulaganja u državne obveznice SAD. Gotovo sav američki državni dug je rasprodat. Već u junu prošle godine udeo državnih obveznica u ruskim rezervama nije prelazio deset odsto, a sada se približio nuli.
Još 2010. ruske investicije u američke državne obveznice bile su, pored dolara, najpouzdaniji finansijski instrument na svetu. Međutim, zbog sankcija i pritiska Vašingtona, Centralna banka je počela da se oslobađa tih hartija od vrednosti. Od 2014. godine banka je počela da povlači sredstva iz trezora, ali je 2018. godine taj proces poprimio karakter masovne prodaje. Regulator je prepolovio ulaganja u američke državne obveznice.
Rekordni budžetski suficit
Na kraju godine ruski budžet je imao suficit, i to prvi put za poslednjih sedam godina. Prema preliminarnoj računici Ministarstva finansija, suficit iznosi 2,5 odsto BDP-a. Dodatni prihodi od nafte i gasa obezbedili su suficit budžeta. Ministarstvo finansija procenjuje da u 2018. profit od nafte i gasa dostiže 2,7 biliona rubalja. Sa budžetskim suficitom Rusija će moći da se suprotstavi novim zapadnim sankcijama.
Rekordno nizak državni dug
Ukupan javni dug Rusije je jedan od najnižih na svetu i iznosi 525 milijardi dolara, dok, na primer, javni dug SAD iznosi 21 bilion dolara.
Kako su utvrdili analitičari švajcarske banke UBS, Rusija je vodeća u brzini smanjenja spoljnog duga. Što je manji dug, to je manji rizik od bankrota prilikom globalnih potresa. Ekonomisti veruju da je trenutni ruski dug optimalan, i iznosi 20,4 odsto BDP-a.
Rekordno niske hipotekarne stope
Rusi su 2018. godine uzeli rekordan broj hipotekarnih kredita. Prema podacima stručnjaka, u 2018. godini izdato je 1,17 miliona kredita u vrednosti od 2,37 biliona rubalja. Rast je uzrokovan značajnim smanjenjem kamatnih stopa. U periodu od januara do septembra 2018. godine, prosečne kamate za stambene kredite iznosile su 9,55 odsto, a u oktobru 9,41 odsto, što je za 1,4 odsto niže u odnosu na prošlu godinu. Tome je doprinelo poboljšanje ekonomske situacije i subvencionisanje kamata od strane države.
Rekord u eksploataciji nafte
U 2018. godini Rusija je na ovom polju apsolutni rekorder. U oktobru je ta brojka dostigla 11,6 miliona barela crnog zlata dnevno. Najveći doprinos ovome dala je kompanija „Rosnjeft“, kao i „Lukoil“, „Surgutnjeftegas“, „Gaspromnjeft“ i „Tatnjeft“. Ruske naftne kompanije imaju potencijal za još veće povećanje proizvodnje pronalaženjem novih nalazišta.
Rekordan izvoz gasa u Evropu
Na kraju godine količina izvezenog gasa u Evropu prelazi 200 milijardi kubnih metara. „Gasprom“ je za 11 meseci izvezao više od 179,9 milijardi kubnih metara gasa, što je za 2,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz gasa je povećan u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, kao i u Francuskoj, Češkoj, Finskoj i Rumuniji. Mađarska i Grčka su kupile više ruskog gasa u januaru i februaru nego za celu prošlu godinu. Otvaranje „Turskog toka“ i „Severnog toka 2“ omogućiće da se u Evropu izveze skoro 290 milijardi kubnih metara gasa.
Rekordan izvoz pšenice
Rusija je u 2018. godini izvezla rekordnu količinu žitarica. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, za jednu poljoprivrednu godinu Rusija je izvezla 33-34 miliona tona pšenice. Žetva je premašila sva očekivanja: požnjeveno je 109 miliona tona žitarica, a skoro dve trećine čini pšenica. Prema podacima agencije „Blumberg“ u toku 2017—2018. godine Rusija je izvezla 36,6 miliona tona pšenice, što je za 30 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Kako su objavili američki mediji, poljoprivrednici iz SAD doživljavaju velike gubitke zbog rasta ruskog izvoza žitarica, koje su jeftinije od američkih.
Drugo mesto na rang-listi američke rejting agencije „Blumberg“
Na listi ekonomija u razvoju agencije „Blumberg“, Rusija se našla na drugom mestu. Prema podacima Svetske banke, Rusija se približila top-10 ekonomija u svetu, jer se ruski BDP za godinu povećao za skoro 300 milijardi dolara, i sada iznosi 1,58 biliona dolara. Prema majskom dekretu predsednika, Rusija bi do 2024. godine trebalo da uđe u pet najvećih ekonomija na svetu.
Rekordan rast turističkih poseta
Rusiju je 2018. godine posetilo 90 miliona turista, što je rekordan broj za poslednjih deset godina. Veći deo, 60 miliona, čine domaći turisti. Najpopularnije destinacije su Moskva, Krasnodar, Krim, Sankt Peterburg i Vladimirska oblast. Povećanom interesovanju za Rusiju doprinelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu, a sve veći broj ljudi želi da provede odmor na Krimu. Svetsko prvenstvo je donelo ruskoj ekonomiji skoro bilion rubalja. Prema podacima Federalne agencije za turizam, od 2008. godine je broj stranih turista i turista u samoj zemlji porastao za skoro 70 posto.
