Dok Moskva i Beograd rade na mogućnosti povezivanja Srbije sa gasovodom „Turski tok“ i dok predsednik Aleksandar Vučić više puta izjavljuje da je zemlji potreban ruski gas i da nas taj gasovod dodatno povezuje sa Turskom, Evropski parlament podseća da Beograd dobija finansijsku pomoć Unije i da će ona do 2020. godine iznositi 1,5 milijardi evra.
Stručnjak za energetiku Jelica Putniković za Sputnjik kaže da preporuka Evropskog parlamenta liči na preporuku Marije Antoanete, čija autentičnost, doduše nije potvrđena: „Ako nema hleba, neka jedu kolače“. Ovo je dokaz da Brisel apsolutno ne poznaje situaciju, ne samo u Srbiji već na Balkanu, ili su tamo zaboravili da su, kada je stao tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, u Bugarskoj ljudi umirali od hladnoće, kaže Putnikovićeva.
„Reći jednoj zemlji, koja je u procesu tranzicije energetike, koja pokušava da modernizuje termoelektrane na ugalj i koja je počela da gradi kapacitete iz obnovljivih izvora, da ne zagađuju životnu sredinu i da ruski gas treba da nadomesti obnovljivim izvorima energije je paušalno, a čak je i drsko obraćanje. Očigledno se radi samo o tome da je počela kampanja protiv gradnje gasovoda kojim bi gas iz druge cevi ’Turskog toka‘ preko Bugarske i Srbije išao do Mađarske i Austrije“, kaže Putnikovićeva.
Ona podseća da Srbija trenutno dobija gas iz Rusije preko gasovoda koji ide preko Ukrajine, ali i da taj isti gas dobijaju i druge zemlje koje su članice EU. Da li su i Češkoj, Slovačkoj, Austriji i Mađarskoj zabranili da kupuju gas koji stiže iz Rusije, da li će Nemačka odustati od gradnje druge cevi „Severnog toka" zato što ne treba da kupuje ruski gas, pita Putnikovićeva.
„Ako svi drugi u Evropi prestanu da kupuju ruski gas, onda neka prestane i Srbija, ali znamo da Nemačka gradi ’Severni tok 2‘, da je već izgradila ’Severni tok‘ i da pored svih sankcija koje su Brisel i međunarodne institucije uvele onima koji posluju sa Rusijom, raste privredna saradnja Evropske unije i Rusije. Rusija je ove godine povećala izvoz prirodnog gasa u Evropu, zaista je smešno da se koplje oštri na Srbiji, čija je potrošnja gasa na nivou statističke greške“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ona podseća da je gradnja „Južnog toka“, kojim je ruski gas trebalo da stigne na Balkan i ode dalje ka severu i zapadu Evrope, obustavljena na zahtev Brisela i Vašingtona. Kada je krenula izgradnja „Turskog toka“, Brisel je ćutao, nije se bunio, ćutali su i političari na Balkanu, ćutali su svi osim Mađarske, Brisel očigledno pod pritiskom Amerike, ocenjuje Putnikovićeva.
„Preporuka da se Srbija bori protiv zavisnosti od isporuka ruskog gasa zapravo je konačno oglašavanje Brisela protiv tranzita ruskog gasa preko Balkana. Interesantno je da dolazi u vreme kada je sve očiglednije da kasni gradnja gasovoda TAP koji su nam nudili kao alternativu, iako to za Srbiju nije alternativa, zato što u tom gasovodu nema gasa i za Srbiju“, zaključuje naša sagovornica.
U istom dokumentu, EU je izrazila zabrinutost zbog kontinuirane vojne saradnje Srbije sa Rusijom i Belorusijom. Uprkos „zabrinutosti“ Evropske unije, Srbija je više puta naglašavala svoj interes za vojno-tehničku saradnju sa Moskvom.
