Prema podacima američkog Ministarstva finansija, suma ruskih ulaganja je najniža za poslednjih 11 godina i krajem maja iznosila je 14,9 milijardi.
Rusija je dva meseca zaredom značajno smanjivala ulaganja u obveznice američkih Federalnih rezervi: u aprilu za 47,5 milijardi dolara, a u maju za još 33,8 milijardi. Još koliko krajem marta Rusija je sa 96,1 milijardu dolara uloženih u te hartije od vrednosti bila na 16. mestu zemalja koje ulažu u američki državni dug.
Šefica Centralne banke Rusije Elvira Nabijuljina izjavila je da to telo vrši politiku diversifikacije rezervi. Po mišljenju Alekseja Zubeca sa Finansijskog univerziteta, razlozi za ovaku odluku Rusije su ekonomske prirode jer su ulaganja u američki državni dug u ovom trenutku prilično rizična, s obzirom na povećanje stope refinansiranja Federalnih rezervi.
„Prihodi od američkih državnih obveznica padaju, a kako bi Rusija smanjila sopstvene gubitke, počela je da prodaje američke hartije od vrednosti prilično davno, dok im je cena još bila visoka. Taj novac od prodaje je moguće investirati u nešto drugo. Dakle, ovde postoji čisto ekonomska motivacija. Sa druge strane određenu ulogu igraju i prilično loši politički odnosi na relaciji Moskva—Vašington. Ne zaboravimo da se mnogo puta do sada čuo poziv političara iz Amerike da ruski novac preko okeana u potpunosti bude blokiran“, ističe Zubec.
Ekspert Instituta tržišnih fondova i uprave Mihail Beljajev kaže da smanjenje ruskih ulaganja u američke državne obveznice nije ništa neobično i da na rusku ekonomiju ovaj korak neće imati praktično nikakav uticaj.
„Sasvim je uobičajeno da svoje rezerve raspoređujete tamo gde one najbolje rade za vas i gde je prihod najveći. U slučaju potrebe, ove finansijske instrumente možete pretvoriti u novac. Zato su nam, u ekonomskom smislu, do sada američke državne obveznice bile pogodne. Šta god mislili, SAD su i dalje u ekonomskom smislu država broj jedan, a ni u političkom svakako ne igraju poslednju ulogu“, primećuje Beljajev.
Ruski ekspert ocenjuje da deo objašnjenja za povlačenje ruskog novca iz američkih Federalnih rezervi svakako treba tražiti i u politici.
„Time što prodaje američke državne obveznice, Rusija radi na diversifikaciji svog portfolija rezervi. To je ispravan pristup. Vidimo da su ovi koraci preduzeti ne samo iz ekonomskih razloga, već delimično i iz političkih, imajući u vidu jaz između Amerike, sa jedne strane, i evroazijskog dela planete, sa druge strane. Stoga je jasno da bi novac trebalo povući, što je u učinjeno“, konstatuje Beljajev.
Kako napominje, sada ostaje pitanje gde uložiti taj novac, jer on „ne sme da visi u vazduhu“.
„Rusija bi trebalo da nađe adekvatnu zamenu američkim obveznicama. Možda će novac biti uložen u evropske hartije od vrednosti, možda u azijske ili se može prosto kupiti određena količina zlata. Bez obzira na sastanak u Helsinkiju, očigledno je da nesuglasice sa Vašingtonom ostaju i dokle god postoje sankcije kao pretnja, mi nikada ne možemo biti sigurni da li će ruski novac preko okeana u nekom trenutku biti blokiran“, zaključuje Beljajev.
Po mišljenju prvog čoveka Vnještorgbanke Andreja Kostina, smanjenje ruskih ulaganja u američke državne obveznice moglo bi se objasniti time da Centralna banka i Ministarstvo finansija uzimaju u obzir rizike sankcije i na taj način ih minimizuju. On je podsetio i da je banka pripremila predloge čiji je cilj dedolarizacija ruske ekonomije i destimulisanje ofšor kompanija.
