Da li je zaista došao sudnji dan, kada je Rusija rešila da se oslobodi američkih obligacija. Rusija je donedavno gotovo polovinu deviznih rezervi držala u američkim vrednosnim papirima.
Samo u februaru Rusija je prodala američke državne obveznice u vrednosti od 3,1 milijarde dolara, dok je od početka godine ukupan obim ruskih međunarodnih rezervi u američkim hartijama od vrednosti opao sa 105,7 na 93,8 milijardi dolara.
Prodaju državnih obveznica SAD od strane Rusije stručnjaci objašnjavaju time što Vašington ne ispunjava uvek svoje obaveze prema poveriocima, a najbolji primer za to je Iran. Kada je Vašington još 1979. godine pokrenuo rat sankcijama, zabranio je svojim građanima i kompanijama da vode biznis u toj zemlji i zamrzao zlatne rezerve Teherana koje su se nalazile u američkim bankama. Ta priča je nastavljena aprila 2016, kada je američki sud doneo odluku da 2,7 milijardi dolara koje pripadaju Iranu iskoristi za isplatu kompenzacija marincima koji su nastradali u terorističkom aktu 1983. u Bejrutu. Pritom, nema direktnih dokaza o umešanosti Irana u taj teroristički napad, pa su u Teheranu odluku suda nazvali lopovlukom.
Ima puno razloga za uverenje da američka administracija može da ponovi nešto slično. Zato je marta 2014. Banka Rusije izvukla 115 milijardi dolara sa računa američkih Federalnih rezervi, i to zbog američkih sankcija koje su Rusiji uvedene u vezi sa događajima oko Krima, čime se Moskva osigurala u slučaju mogućeg zamrzavanja imovine.
Međutim, strah je bio neopravdan, pa se ruski novac ubrzo vratio pod kontrolu Federalnih rezervi, ali poslednja dešavanja govore o tome da Moskva sada konačno namerava da se u potpunosti oslobodi američkih hartija od vrednosti.
„Da je postojala takva mogućnost, odavno bismo povukli sredstva iz državnog duga SAD“, izjavio je predsednik Odbora za finansije ruske Državne dume Anatolij Aksakov. Sa njim je saglasan i direktor Instituta za strateške analize kompanije „Finansijski i računovodstveni konsultanti“ Igor Nikolajev, koji smatra da bi bolje bilo da se milijarde dolara ne ulažu u američku ekonomiju, već u rusku.
„Vraćati novac je teže, to će trajati dugo“, objašnjava on i dodaje da bi eventualna velika rasprodaja američkih državnih obveznica smanjila njihovu vrednost, pa bi Rusija u tom slučaju umesto da profitira, pretrpela štetu.
Sa druge strane, međunarodne devizne rezerve Rusije nisu plasirane samo u američke državne obveznice — većina, oko 125 milijardi dolara, uloženo je u vrednosne hartije drugih zemalja, pre svega Francuske, Nemačke i Velike Britanije.
Međutim, u uslovima sankcione konfrontacije, malo je verovatno da će Moskva ulagati u ekonomije američkih saveznika, kada postoji mnoštvo alternativnih finansijskih instrumenata u svetu, a to su recimo hartije od vrednosti Kine i Japana. Profitabilnost kineskih obveznica je daleko viša nego što je slučaj kod američkih, dok je japanski državni dug daleko stabilniji.
Drugi alternativni finansijski instrument je zlato i trenutno oko 30 odsto rezervi razvijenih zemalja se čuva upravo u ovoj vrsti aktive. U Rusiji ta brojka iznosi oko 20 procenata. Najveće zlatne rezerve imaju SAD — 8.000 tona, Nemačka ima tri, a Italija i Francuska po dve i po hiljade tona. Rusija je na petom mestu po količini zlatnih rezervi — poseduje 1.860 tona plemenitog metala u vrednosti od oko 80 milijardi dolara.
Cilj je da se uvećaju zlatne rezerve. Praktično svo zlato koje se eksploatiše u Rusiji danas kupuje Centralna banka.
„Država svake godine kupuje sve više zlata. Uzimajući u obzir spoljnopolitičke rizike, potrebno je povećati udeo plemenitog metala u rezervama“, izričit je Aksakov.
