Kosovo i Albanija učinili su korak bliže ka, kako to vole da kažu, „prirodnom“ ujedinjenju, time što su, prema rečima Ramuša Haradinaja, premijera takozvane države Kosovo, „obrisali granicu između teritorije Kosova i Metohije i Republike Albanije“. Ceo projekat najavljivan je još početkom godine, a sporazum o uspostavljanju zajedničkih graničnih tačaka između Kosova i Albanije, koji su danas potpisali, upakovan je u integrisano upravljanja granicom po modelu koji praktikuje Evropska unija.
Da li je ovo prvi korak ka stvaranju Velike Albanije?
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, ne sumnja da ovo vodi ka tome. Kako kaže, ovako nešto je očekivano i najavljivano.
„Koliko je to tehnički baš kao što Haradinaj kaže — to je pitanje, ali suštinski jeste tako kako albanski političari govore, a to je da se teži potpunom ukidanju razlike između Kosova i Albanije. To svima daje pravo i legitimitet da postave pitanje da li je to priča o takozvanoj ’velikoj Albaniji‘. Postavlja se i drugo pitanje: zašto tolika promocija nezavisnog Kosova ako ono, u slučaju da hipotetički zaista postane suverena država, ne bi bilo nezavisna i samostalna ni 30 dana jer bi odmah krenula procedura ujedinjenja sa Albanijom“, uveren je Filipović.
On dodaje da, koliko god postojali skeptici u vezi sa ovom pričom koji navode različite razloge za ovaj postupak — od društvenih do ekonomskih, uverili bi se u suprotno, „već prvog jutra kad bi se Kosovo probudilo kao suverena država“.
„To je činjenica. Naravno da iza ovoga ima i populističke dinamike unutrašnje scene u Prištini, ali suština je samo jedna — da Kosovo postane članica UN tog trenutka bi pokrenula proceduru za ujedinjenje sa Albanijom“, siguran je Filipović.
Šta će doneti period u kome tehnički nema granica, navodi naš sagovornik, ostaje da se vidi. Po njegovim rečima, priča kojom je ovaj potez Albanije i Kosova pokrivena je idealna, jer Evropa nema granice i ona bi mogla da „pije vodu“. Ali samo ako bi na drugoj strani bila ista situacija.
„Kada bi isto tako bilo i prema ostatku Srbije, kada bi protok ljudi, kapitala i rada bio normalan. Međutim, to nije tako i jasno je da je na delu politika dvostrukih aršina“, ističe Filipović, koji očekuje da ni ovoga puta ni Evropa ni članice „kvinte“ neće reagovati, te da će se „sve sakriti i staviti pod plašt ujedinjene Evrope bez granica“.
Za razliku od Filipovića, albanski analitičari, očekivano, stvari vide sasvim drugačije. Za Nedžmedina Spahijua, politikologa sa Kosova i Metohije, ovaj potez ne znači nikakvo ujedinjenje sa drugom državom.
„U pitanju je međusobna saradnja u interesu obeju zemalja. Haradinaj je naveo da mi ostvarujemo saradnju koja je potrebna za ulazak u evropsku zajednicu“, kaže Spahiju.
Prema njegovim rečima, nema nikakvog govora o stvaranju „velike Albanije“ i to, kako tvrdi, iz jednog razloga:
„Nema nijedne zemlje koja se ostvarila da se samovoljno ugasila. To je prirodna stvar. Ne pridružuje se Moldavija Rumuniji, niti Makedonija Bugarskoj… Crna Gora, koja je sto godina bila sa Srbijom, sada je samostalna, tako da nije prirodno očekivati ni ovo spajanje“, tvrdi Spahiju.
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić ocenio je jutros da Priština nastavlja pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji uz apsolutno ćutanje međunarodne zajednice. On je naveo da su Srpska lista i predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozoravali, ali i očekivali da će Priština i Tirana na kraju godine ukloniti granicu između Kosova i Albanije. Reagovao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, koji je ocenio da izjava premijera Kosova Ramuša Haradinaja i predstavnika Albanije o potpisanom sporazumu o ukidanju graničnih prelaza pokazuje pravu „velikoalbansku prirodu režima u Prištini“. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj objavio je na svom profilu na Fejsbuku da od danas „granica Kosova prema Albaniji ne postoji“.
