Neprimetno od međunarodne zajednice, Albanija i Kosovo, koje je naseljeno gotovo samo još Albancima, približavaju se velikim koracima, dodaje list.
Predlog o zajedničkom predsedniku, lansiran pre nekog vremena, nestao je, prema „Bliku“, nakon međunarodne kritike, brzo u ladicama kancelarijskih stolova.
„Međutim, stvaranje zajedničke carine već je sprovedeno. Ukidanje granica između Albanije i Kosova od januara iduće godine izazvalo je strah među drugim narodima na Balkanu, jer vekovima ’spavajući‘ projekat ’prirodne Albanije‘ predviđa aneksiju teritorija susednih država u kojima žive Albanci“, objašnjava list.
Dodatan vetar u jedra tog projekta, dodaje list, dao je proteklih dana Hašim Tači, koji je zatražio korekciju granica, to jest ujedinjenje Kosova i Preševske doline, prenosi Tanjug.
„Blik“ prenosi da na teritoriji oko Preševa, Bujanovca i Medveđe na jugu Srbije živi, prema procenama, do 100.000 Albanaca, koji se ne osećaju privrženi Beogradu.
Švajcarski dnevnik se upitao koje bi teritorije obuhvatila „velika Albanija“, podsećajući da to odbijaju EU i SAD.
„Srž bi bili današnja Albanija i Kosovo, a pored toga, u Makedoniji živi oko pola miliona Albanaca, uz jug Srbije i nekoliko desetina hiljada u Crnoj Gori. Takođe i na regione u Grčkoj velikoalbanski teoretičari, kao što su Kočo Danaj, imaju pik, iako Grčka nije priznala nijednog Albanca kao pripadnika manjine. Sve ukupno, radilo bi se o šest miliona ljudi“, tvrdi „Blik“.
Nemački ekspert za Albaniju Andreas Vildermut rekao je, kako prenosi „Blik“, da Albanija i Kosovo žele da stvore što je više moguće jedinstva, što je, prema njemu, legitimni cilj, jer se ne mogu njima odbijati pravila koja su u EU standardi.
