Navodimo ih taksativno:
Prvo: Neophodan je mir između Srba i Albanaca.
Drugo: Tek sa rešenim kosovskim pitanjem Srbija može da se posveti ekonomskom napretku.
Treće: Srbija bi povećala nivo stranih investicija i poboljšala imidž u svetu.
Četvrto: Ukoliko Srbija ne reši kosovski čvor 2050. godine imaće milion ljudi manje nego kad to ne bi bilo rešeno.
Pošto je izneo te razloge, Vučić je, međutim, naveo da rešenje za Kosovo još ne postoji iako je o njemu tek počelo da se razgovara.
„Pred nama je težak septembar, ali građani ne treba da se plaše da će neko nešto učiniti tajno. Ne verujem da ćemo do rešenja i doći. Ali lično ću izaći pred građane sa našim predlogom i neću obmanjivati narod. Ali sudeći prema izjavama sa raznih strana, ne verujem u kompromis. Ukoliko se ikada budem pojavio sa nacrtom rešenja, dobićemo više nego ikada i za naš narod i za našu Crkvu.“
Predsednik je rekao da je spreman da snosi odgovornost za sve odluke, ali da će narod biti taj koji će doneti konačnu odluku o potencijalnom sporazumu o sudbini Kosova i Metohije do kojeg bismo jednom mogli da dođemo.
Predsednik je podsetio da Albanci, uz prećutnu saglasnost EU, nisu ispunili jedini zahtev — formiranje Zajednice srpskih opština.
„Šta sad ostaje Srbima? Dva su moguća puta. Prvi je da sami formiramo ZSO, ali bi tada postojala opasnost jednostranih akcija Prištine, što bi mnogi na Zapadu podržali, a to bi bio konačan obračun Prištine sa severom Kosova. Mogli bi da uđu i da preuzmu Sever.“
Upravo zato, kaže Vučić, savet je da pažljivo pratimo dešavanja u međunarodnoj zajednici i da biramo trenutak za poteze kako bi se očuvali mir i bezbednost.
