Ministarstvo rada će do kraja ove nedelje poslati poziv institucijama da do 14. januara delegiraju predstavnike za tim eksperata, koji treba da sačini strategiju i akcioni plan za sprečavanje odlaska ljudi iz zemlje, ali i da privuče nazad one koji su već otišli.
Nakon toga će biti zakazano prvo okupljanje tog ekspertskog tima, izjavio je za Sputnjik ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. On je precizirao da će taj tim biti sastavljen od eksperata iz ministarstava privrede, finansija, prosvete, rada, Privredne komore Srbije, Rektorata Beogradskog univerziteta, SANU, Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata, Ekonomskog fakulteta, Naleda, obe pokrajine.
Ministarstvo je, kako je objasnio, pokrenulo inicijativu za formiranje ekspertskog tima, imajući u vidu da su neke zemlje EU, a poslednja u nizu je Nemačka, otvorile svoje granice za radnike van EU po posebnim, olakšavajućim uslovima.
Cilj je i da se osim sprečavanja odlaska i povratka onih koji su već otišli, privuku i strani građani da žive i rade u Srbiji.
„Smatramo da Srbija ima perspektivu i da ima te mogućnosti“, naglasio je Đorđević.
Zakon o useljavanju koji je Nemačka usvojila pre nedelju dana, olakšaće dolazak i zapošljavanje građana drugih država, pa i onih van EU. Mali broj nezaposlenih u najjačoj ekonomiji Evrope i sve starija populacija, razlog su da nemačka privreda radna mesta popunjava uvoznom radnom snagom. Posebno je akcenat stavljen na dovođenje kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja.
Prema podacima nemačkog Instituta za istraživanje rada (IAB), koji deluje u sklopu Savezne kancelarije za zapošljavanje, u trećem kvartalu ove godine bilo je otvoreno 1.097.600 radnih mesta, što je 175.000 više nego u istom periodu prošle godine. Stručnjaci su procenili da veliku tražnju za stručnom radnom snagom neće biti moguće pokriti pojačanim useljavanjem iz zemalja Evropske unije, kao što je to bio slučaj proteklih godina.
Zato i ne čudi novousvojeni zakon, a otuda i opravdana bojazan da će ionako veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti, a pogotovo iz zdravstva, koji je već otišao iz Srbije na rad u Nemačku, biti još veći.
Srbija je pre dve godine na rang-listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom zauzimala 31. mesto. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), emigracija iz Srbije poprimila je galopirajući rast. Prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države-članice OECD u periodu 2005-2014. godine iznosio je 31 hiljadu godišnje. U 2014. emigriralo je 57 hiljada osoba, da bi 2015. godine taj broj dostigao rekordnih 60 hiljada, koliko stanovnika na primer ima ceo Kruševac. U 2016. godini iz Srbije je otišlo 22.000 ljudi samo u Nemačku, čije institucije najažurnije objavljuju te podatke.
Uz Nemačku, Austrija je država u koju se najviše odlazi iz naše zemlje. Pritom, prema rečima ministarke Slavice Đukić Dejanović, zabrinjavajuće je iseljavanje mladih iz zemlje i to onih koji u proseku imaju 28 godina, među kojima je svaka četvrta osoba visokoobrazovana.
Uz to, Srbija zauzima i neslavno mesto u svetu po „kapacitetu za privlačenje talenata iz inostranstva“, što je jedan je od indikatora na osnovu kojeg Svetski ekonomski forum objavljuje svake godine listu zemalja. U 2016. godini, od 138 država, Srbija je zauzela 137. mesto.
Naš poznati stručnjak za migracije koji se tim problemom bavi pola veka, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Vladimir Grečić, smatra da je najnovija inicijativa Ministarstva za rad dobra.
„Mislim da je poslednjih godina uopšte odlazak, a naročito veza sa onima koji su otišli, na vrlo niskoj lestvici političke agende naše izvršne vlasti“, ukazuje Grečić za Sputnjik.
Ne zna, kaže, u kom bi formatu mogla da bude ta inicijativa, ali da je dobro ako će se konačno neko tim pitanjima ozbiljno baviti.
„Nekim preterano restriktivnim merama se ne može zaustaviti takav proces. To nije samo problem naše države. Ono što se može, jeste da se ublaži taj odlazak i da se radi na tome da se uvedu takve mere, koje će doprineti cirkularnom kretanju, toj cirkularnoj migraciji, da kad ljudi odlaze, bude i povratka u zemlju. Da se stvore takvi uslovi, takva klima i takva volja da se to stimuliše“, ukazuje stručnjak za migracije.
On smatra da kod nas postoji negativna percepcija da se niko ne vraća kada ode, da ovde niko ne može da pruži uslove kakve oni imaju negde drugde. Međutim, ankete među ljudima koji su otišli ukazuju da postoji veliki procenat onih koji bi se vratili, ako bi pažnja bila više okrenuta njima.
Prema njegovom dugogodišnjem iskustvu bavljenja migrantskom temom, oni ne traže posebne plate, već uslove da ovde mogu da rade.
„Često sam govorio zvaničnicima — dajte im uslove, oni će sami zaraditi plate. Ne treba država da im dâ platu, nego mogućnost da oni ostvare to svoje znanje koje su stekli, da ga koriste ovde u zemlji. Ali za to moraju da postoje neki programi, neko pismo o namerama, neki pozivi“, ističe sagovornik Sputnjika.
Postoji, kaže on, toliko mogućnosti da se sa onima koji su otišli sarađuje i na daljinu.
Na pitanje koje su države uspele da pronađu model da vrate jedan deo stručnjaka koji su otišli, Grečić prvo ukazuje na Indiju, gde se dosta njih vratilo iz čuvene Silicijumske doline i donelo kapital iz Amerike.
„Mislim da je u kompjuterskoj industriji bilo oko 40 odsto onih koji su se vratili iz inostranstva otvarajući firme iz informatičke tehnologije. Zatim Kina, koja inače mnogo ulaže u istraživanje i razvoj i daje priliku ljudima koji se vraćaju da zauzmu pozicije koje su važne za napredak istraživanja i razvoja“, napominje Grečić i ističe da su uspešni i primeri Škotske i Irske.
Odlazak mladih u inostranstvo se, smatra on, ne može i ne treba zaustaviti. Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u u Srbiju.
Na pitanje koje bi mere mogle da spreče odlazak i pospeše povratak obrazovanih iz inostranstva, Grečić pre svega ukazuje na ulaganje u istraživanja i razvoj.
„Svaki čovek koji je otišao, važan je za ovu državu, ali neki mogu da budu važniji, ukoliko mogu da doprinesu stvaranju uslova za napredak, povećanje konkurentnosti privrede, produktivnost i otvaranje novih radnih mesta i stvaranju opšte klime da se ljudi zapošljavaju u zemlji“, objašnjava on.
Grečić podseća da se u poslednje vreme sve više pominje ulaganje u naučnotehnološke parkove, koji mogu da apsorbuju deo visokoobrazovanih.
„Konačno i ta nova odluka Nemačke, kao i labavi sistem izdavanja viza jeste da bi privukla visokoobrazovane ljude koji su joj potrebni. Nema napretka bez ulaganja u istraživanje, razvoj i znanje“, podvlači profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.
On podseća da je usred migrantske krize 2015-2016. godine EU, zajedno sa sekretarijatom OECD, izdala dokument gde se baš govori o tome da članice EU treba da uvode mere koje će olabaviti sistem prijema iz trećih zemalja, naročito visokoobrazovanih ljudi. Prema toj analizi, Evropa je zaostajala u privlačenju visokostručnih migranata. Ona je po broju imala dosta migranata, ali broj visokoobrazovanih je bio niži nego u slučaju SAD i Kanade. Samo nešto više od jedne trećine je stizalo u Evropu.
Zato on smatra da najnoviji nemački propis ne mora da znači i još masovniji odlazak iz Srbije nego do sada, ali će značiti oštriju selekciju na našu štetu.
Iako se vrata Nemačke šire otvaraju, neće moći svako ko želi tamo da uđe, nego će se, kako objašnjava, tražiti dobro znanje jezika, visoke kvalifikacije i obrazovanje, pre svega inženjeri za različite oblasti, lekari, stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija.
Bilo kakve da su mere koje budu preduzete, ne mogu dati rezultate na kratak rok, za godinu dana, ali je, kaže sagovornik Sputnjika, važno da se konačno nešto preduzima po tom pitanju.