Otuda i potreba da država Srbija sporazume o zapošljavanju svojih građana dogovara sa sve više država, kakav je i onaj sa Slovenijom koji je ovih dana dobio i konkretizaciju. Protokol o njegovom sprovođenju potpisali su ministri rada dve države Zoran Đorđević i Ksenija Kalmpfer i on bi, kako je objašnjeno, trebalo da zaštititi prava radnika iz Srbije u Sloveniji, kako bi radili u skladu sa zakonom te države i bili potpuno zaštićeni.
Trenutno u Srbiji ima 109 privatnih agencija koje imaju dozvolu za rad, koje pronalaze posao našim građanima u inostranstvu. Radi to i NSZ, ali u daleko manjem broju. Tako je do kraja juna ove godine njenim posredstvom na rad u inostranstvo otišlo 190 državljana naše zemlje, od toga 150 u Nemačku.
Iako zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je Nemačka našim građanima i dalje „obećana“ zemlja za rad, sve je veća konkurenciju na međunarodnom tržištu rada. Protokol o sprovođenju sporazuma potpisan između Srbije i Slovenije, prema rečima Kalmpferove, ima za cilj i da otkloni bilo kakve neugodnosti sa kojima bi srpski radnici mogli da se susretnu.
A nije da nije bilo takvih slučajeva. Tako je, na primer, krajem prošle godine, šestoro radnika „Gorenja“ iz Valjeva privedeno u policijsku stanicu u Bistrici u Sloveniji, gde su se nalazili na obuci za rad u novom pogonu te fabrike. Prijavio ih je neko od lokalnih radnika „Gorenja“, nezadovoljan što treba da ostanu bez posla.
Na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije sredinom prošle godine oglašena su slobodna radna mesta za rad u Sloveniji, i to u „Poštama Slovenije“. Traženi su vozači sa prosečnom neto platom od 870 evra, poštari za neto platu od 730 evra i pomoćni radnici sa prosečnom neto platom od 680 evra.
Da je tada bilo upravo potpisanog protokola verovatno bi u startu bili otklonjene sve eventualne nedoumice. Prva dva srpska radnika u „Poštama Slovenije“, kako je sredinom aprila javila RTV Slovenije, napustila su taj posao uz konstataciju da takve poslodavce i takvu platu mogu da nađu i u Srbiji.
Sporazum bi trebalo da spreči i eventualne neregularnosti kada se po posao ide posredstvom agencija, preko kojih se poslovi uveliko nude. Tako je jedna od slovenačkih agencija „posredstvom partnerskih kompanija u Srbiji i BiH“, navela da nudi „širok spektar osoblja za deficitarne profesije, kao što su zavarivači, bravari, električari, vozači, alatničari, strugari, zidari, stolari“, a za neke od njih je imala i skraćeni postupak za dobijanje jedinstvene dozvole boravka i rada u Sloveniji.
Ljubljansko „Delo“ je uoči početka ovogodišnje turističke sezone pisalo da Sloveniji nedostaje oko 5.000 radnika koje će verovatno nadoknaditi angažovanjem sezonskih radnika iz Srbije i Bosne. Sigurnost koju će pružiti potpisivanje najnovijeg protokola verovatno će uticati da se srpski radnici više opredeljuju za sezonski rad u slovenačkom turizmu, nego u Hrvatskoj sa kojom nemamo potpisan sporazum.
Hrvati su ostali bez domaćih sezonskih radnika, koji su otišli u zemlje Evropske unije, pa im je ove godine nedostajalo oko 70.000 sezonaca, zbog čega je Vlada te države odobrila kvote za 21.200 sezonskih radnika iz inostranstva. Pored radnika iz Bosne i Hercegovine, tražili su i one iz Srbije. Radnu dozvolu za rad u Hrvatskoj početkom marta dobilo je oko 5.000 naših radnika. Zbog potreba hrvatskih hotelijera, naši građani su ove godine mnogo lakše mogli da konkurišu za posao i za to im nije, kao ranije, bio potreban hrvatski ili neki od pasoša EU. Do sada je godišnje, prema procenama agencija za zapošljavanje, iz Srbije na hrvatsko primorje odlazilo da radi nekoliko hiljada ljudi.
Za pet meseci turističke sezone, od maja do oktobra, kako tvrde oni koji su to probali, kući u proseku donose oko 5.000 evra, pošto na prosečnu platu konobara, od 600 do 800 evra, uz obezbeđen smeštaj i hranu, od bakšiša zarade još jednu platu mesečno.
„Indeks“ je krajem maja pisao da je, uprkos tome, polovina dozvola ostala neiskorišćena, jer interesovanje za rad u Hrvatskoj nije toliko veliko i jer se sezonci radije odlučuju za posao u Austriji gde se konobarima nudi i tri puta veća plata, uz takođe obezbeđen smeštaj i hranu.
Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u junu ove godine u Srbiji je bilo 123.686 nezaposlenih mladih, što je oko 21 odsto ukupnog broja nezaposlenih.
U odnosu na prošlu godinu, broj nezaposlenih mladih manji je za oko 23.000. Iako u poslednjih nekoliko godina opada broj nezaposlenih mladih ljudi, autori studije tvrde da se taj pad može pripisati izmeni metodologije o merenju nezaposlenosti. Tome treba dodati i one koji nisu registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali i mlade koji su u potrazi za boljim životom otišli u inostranstvo.
Srbija, inače, ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika migranata sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom, Slovačkom i Slovenijom.
Ove godine zaključen je i Memorandum o saradnji u oblasti zapošljavanja između Ministarstva za rad Srbije i Ministarstva za nacionalnu ekonomiju Mađarske, a u toku su pregovori o potpisivanju bilateralnih sporazuma o privremenom zapošljavanju sa Katarom, Ruskom Federacijom i Maltom.
Upravo je Malta ilustrativan primer rada na crno. Prema zvaničnim podacima za 2016. godinu na Malti je radilo 1.380 građana Srbije, a prema nezvaničnim procenama iz Srbije, BiH i Crne Gore bilo ih je između 35.000 i 40.000.
A zbog rada na crno, ali i onih privatnih agencija koje olako shvataju ceo postupak odlaska na rad u inostranstvo, neretko dolazi do toga da naši radnici prođu kao „bosi po trnju“.
