U Nemačkoj tražnja za radnom snagom i dalje raste, tako da je u trećem kvartalu ove godine bilo otvoreno 1.097.600 radnih mesta, što je 175.000 više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Institut za istraživanje rada (IAB), koji deluje u sklopu Savezne kancelarije za zapošljavanje.
Stručnjaci procenjuju da veliku tražnju za stručnom radnom snagom neće biti moguće pokriti pojačanim useljavanjem iz zemalja Evropske unije, kao što je to bio slučaj proteklih godina, i podsticajnim merama u obrazovnom sektoru, nego i otvaranjem nemačkog tržišta rada za stručnjake iz celog sveta.
Ako u obzir uzmemo da je veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti, a pogotovo iz zdravstva, već otišao iz Srbije na rad u Nemačku, dobre vesti za Nemce pokazuju se kao loše po Srbiju — odliv radne snage iz naše zemlje sigurno će biti još veći.
Može li se sprečiti odliv radne snage iz Srbije, i na koji način?
Ekonomista Milan Kovačević kaže da ne može, uz napomenu da sumnja u to da Nemačka ne može da nadoknadi nedostatak radne snage radnicima iz EU.
Kovačević na problem odliva radne snage gleda drugačijim očima. Pošto se odliv radne snage ne može zaustaviti, bolje bi bilo razmišljati kako će se, kao kaže, poneko vraćati.
„Taj koji ode, postaje još bolji kada je tamo neko vreme, pa se vrati. A da li ćemo smanjiti tempo odlazaka, o tome je možda realno razmišljati. Da bi se smanjio tempo odlazaka, potrebno je od svega pomalo popraviti — da ovde bude udobnije za život, da opšti uslovi budu bolji, da se stiče poverenje da će sutra biti bolje, da su i zarade veće“, objašnjava Kovačević.
Nije samo problem u visini zarada, kaže Kovačević:
„Kod nas se ljudi žale što se u javnom sektoru napreduje na osnovu političke pripadnosti, a ne na osnovu profesionalnog kvaliteta. U zdravstvu se ljudi žale da je za ministra otišao neko ko u struci ne bio prihvaćen na tom nivou. Tako da bi se sigurno na tome moralo raditi, i sigurno je da sa tim mnogo gubimo“, zaključuje Kovačević.
Ni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko ne smatra odliv stručne radne snage opasnošću, jer to, kako kaže, može da bude i korisno, i kroz doznake iz inostranstva, ali i napominje da su današnje migracije cirkularne.
„Nije ono kao ranije, kada ste jednom otišli u Ameriku, to je kraj. Sada je regulativa čak i u odnosu na onaj prvi talas gastarbajtera takva da se obično dobijaju privremene dozvole. Onda i članovi porodica onih koji migriraju računaju sa tim da će se ovi vratiti“, kaže on.
Arandarenko ne vidi da država može bilo šta da uradi, kako kaže, čak i da hoće. Ako želite da popravite migracioni bilans potrebno je da imate uspešnu, homogenu državu uz još puno faktora, smatra Arandarenko.
Novi useljenički zakon, po uzoru na klasične useljeničke zemlje poput Kanade ili Novog Zelanda po bodovnom sistemu, tema je i aktuelnih koalicionih pregovora između demohrišćana, liberala i zelenih, pri čemu su liberali najveći zagovornici otvaranja tržišta rada.
Nemačka ekonomija je ekonomija visokorazvijene industrijske zemlje kojoj su istovremeno potrebni i lekari, ali i radnici. Anglosaksonske zemlje privlače visokostručnu radnu snagu i najtalentovanije stručnjake zato što se ekonomija tih zemalja zasniva na uslugama.
„Čak i da se Nemci više otvore, njihova tražnja će biti malo više zadovoljena iz EU nego iz drugih zemalja, a drugo, ako su im potrebne specifične usluge, ceo svet će im zakucati na vrata. I opet, neki dramatičan odliv iz Srbije je nešto što se dešava ovako ili onako. Ako ljudi ne odu u Nemačku, otići će u Slovačku ili u Kinu. U čemu je razlika“, pita se Arandarenko.
Srbija za Nemačku nije posebno ciljno tržište i ona je jedna od mnogih zemalja u koju se može emigrirati, dodaje on. Nemačka se ne nalazi na prva tri mesta u koju građani Srbije najradije odlaze, kaže Arandarenko i dodaje da ne vidi da bi se dogodilo išta dramatično po Srbiju ukoliko bi Nemačka otvorila svoja vrata stranim radnicima.
