Stavku od 400.000 evra Crna Gora je u startu primorana da uplaćuje samo na račun „zdravstvenog sistema odbrambenih snaga Avganistana“.
Budući da predsjednik SAD Donald Tramp insistira da svi NATO saveznici godišnje izdvajaju dva odsto BDP-a za odbranu, Crna Gora je odlučna da i na tom planu bude revnosnija od drugih, pa će u 2019. godini crnogorska izdvajanja za odbranu biti gotovo tri odsto BDP-a(2,98), što je kako se objašnjava, uslovljeno nabavkom oklopnih vozila i ratama za helikoptere.
Crna Gora se, naime, ove godine za nabavku tri višenamjenska helikoptera tipa „Bel 412 EPI“ (Bell 412 EPI) kreditno zadužila za 30 miliona evra, dok će još 30 miliona evra kreditnog zaduženja tokom naredne godine biti utrošeno za nabavku 67 oklopnih vozila.
Ipak, najviše pozornosti izaziva „Dugoročni plan razvoja odbrane za period od 2019. do 2028. godine“, koji predviđa da Crna Gora u narednoj deceniji potroši 215 miliona evra samo za nabavku vojne opreme. Kada se tome doda još oko 30 miliona evra planiranih za infrastrukturne projekte, kao i činjenica da je rukovodstvo u Podgorici izrazilo želju da Vojska Crne Gore bude dio ekspedicionih snaga NATO-a u Avganistanu, Letoniji, pa čak i Iraku, onda nimalo ne čudi plan da se ulaganja za odbranu povećaju za čak 82 odsto, odnosno sa 80,19 miliona evra u 2019. godini na 145,21 milion evra u 2028. godini.
Ovako agresivan vojni budžet za malu zemlju od oko 600.000 stanovnika naravno da otvara mnoga pitanja. Tim prije što crnogorsko društvo ionako već godinama živi na dug, pa državnoj kasi hronično fali između 300 i 500 miliona evra za redovno funkcionisanje. Takođe, nezaposlenost je ogromna, dok je natalitet od 2000. godine do danas pao za više od četiri puta, pa se postavlja pitanje nije li u ovom trenutku pametnije da se stotine miliona evra usmjere u nekom drugom pravcu.
Analitičar Igor Damjanović smatra da finansijska komponenta „Dugoročnog plana odbrane Crne Gore od 2019. do 2028. godine“ prije svega ukazuje da „svojevrsni osamnaestomjesečni grejs period članstva u NATO-u ističe, što znači da obaveza crnogorskog plaćanja harača NATO-u počinje od sledeće godine".
On napominje da „harač koji će Crna Gora plaćati NATO-u neće, nažalost, biti samo finansijske prirode, već da će imati tri komponente“, od čega je „finansijska stavka samo prva među njima, a koju će obilježiti progresivan rast od nekoliko stotina miliona evra do 2028. godine“.
Druga komponenta NATO harača, po mišljenju našeg sagovornika, biće plaćana kao „danak u krvi“.
„Danas se u medijima pojavila vijest da je ministar odbrane Predrag Bošković izrazio spremnost da Crna Gora postane dio misije NATO-a u Iraku. Riječ je o regionu gdje su bezbjednosni rizici najveći na planeti, tamo i dalje traje rat protiv DAEŠ-a, a aktivne su i druge ekstremističke grupe. Upravo je prije nekoliko mjeseci ministar Bošković najavio da će u budućem periodu naše oružane snage najveću pažnju pokloniti razvoju pješadije. To je upravo onaj rod vojske koji je deficitaran u NATO misijama u kriznim područjima“, kaže Damjanović za Sputnjik.
Treća komponenta NATO harača, koji će Crna Gora biti obavezna da plati, po mišljenju ovog analitičara je moguće „ustupanje teritorije“.
„Aerodrom ’Kapino polje‘ kod Nikšića mogao bi da uskoro bude pretvoren u NATO vojni objekat, a NATO pomorska baza, koju je prošle godine najavio premijer Duško Marković, vjerovatno će se graditi u Valdanosu. Ako direktna finansijska ulaganja po NATO diktatu za nabavku naoružanja i vojne opreme možemo kvantifikovati stotinama miliona dolara, sprečavanje turističke valorizacije uvale Valdanosa imaće nesagledive posledice“, upozorava Damjanović.
Na kraju razgovora za Sputnjik, naš sagovornik još jednom se osvrnuo na činjenicu u kakvoj se ukupnoj socioekonomskoj situaciji nalazi Crna Gora dok donosi ovako dalekosežne odluke o agresivnom povećanju izdvajanja za odbranu.
„U vrijeme kada se Crna Gora suočava sa fatalnom ekonomskom krizom, koju ilustruje činjenica da će u 2018. godini biti zabilježen najniži prirodni priraštaj u istoriji, vremenu kada se osnovna socijalna davanja redukuju i ukidaju, vremenu kada se djeca liječe putem SMS poruka, crnogorska Vlada će stotine miliona evra crnogorskih poreskih obveznika izdvojiti za NATO harač“, primjećuje Damjanović, što je po njemu sasvim dovoljan pokazatelj kakvi su istinski prioriteti državne politike Crne Gore.
