Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je pred turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Sarajevu da je Bošnjacima uvek bilo najbolje sa Turcima. Predsednik Crne Gore ističe kako ova država nikada nije htela da bude srpska provincija, pa se zato osamostalila. Ko je tu zapravo provincija i čija? Sarajevo ili Podgorica? O tome su emisiji „Na nišanu Lazanskog“ govorili filozof i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica i politikolog Aleksandar Pavić.
Reći da je Crna Gora postala nezavisna država kako ne bi bila srpska provincija je, prema Koprivicinim rečima, koještarija. I to na dva nivoa.
„Prvi nivo je taj da je nekome ko je bio na poternici italijanskih istražnih organa bila potrebna država da bi imao imunitet, što je i dobio. Druga stvar, Crna Gora je do izlaska na referendum pre dvanaest godina bila deo dvočlane federacije, a od 2003. i konfederacije. Takvo državno ustrojstvo ni na koji način ne može se shvatiti kao nečija provincija. Faktički, Crna Gora je, s obzirom na svoju veličinu, bila čak reprezentovana, tako da je to bila potpuno drugačija situacija“, smatra Koprivica.
Ono što je indikativno je, nastavlja Koprivica, da sadašnja Crna Gora, država kojoj Srbija i Rusija više nisu saveznice, već su joj saveznici oni protiv kojih je istorijska Crna Gora često ratovala, ne može biti nezavisna.
„Ona je, protivno volji svojih državljana, čak većine glasača DPS-a, ušla u NATO. Dakle, ona sa tim svojim kapacitetom i sa tom svojom unutrašnjom podelom ne može da opstane kao samostalna. I onda je, kao na nekoj vrsti tendera, birala i gledala kome će da bude provincija — da li će biti Americi, Nemačkoj, Turskoj ili bilo kome, ali svakako neće biti ono što je nekada bila — nezavisna, slobodoljubiva, samostalna i ponosna Crna Gora“, kaže Koprivica.
Prema Pavićevim rečima, Đukanovićeva izjava je, kako kaže, degutantna. On podseća na izjave i dela Mila Đukanovića sa početka devedesetih. Kasnije, Đukanović je „evoluirao“ i obezbedio sebi i Crnoj Gori oproštajnicu.
„Oni su sada članica NATO-a i mnogo toga im se prašta, kao što se Hrvatskoj prašta neonacizam. Hrvatska u Blajburgu svake godine može da pravi to što pravi. Zašto se onda Crnoj Gori ne bi oprostile te stvari (sa početka devedesetih) zbog viših ciljeva. Znamo da imamo posla sa vrlo pragmatičnom imperijom. Tako da Milo nije provincija Srbije, on je sada provincija NATO“, kaže Pavić.
Vrlo je moguće da Crna Gora uskoro postane i provincija „Velike Albanije“ jer u ovakvom obliku Crna Gora ne bi postojala bez albanskih i muslimanskih glasova, obrazlaže Pavić.
Kada govori o održavanju mitinga turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Sarajevu, Pavić napominje da je bošnjački politički korpus podeljen. Za razliku od Bakira Izetbegovića, koji je izjavio da je Bošnjacima bilo najbolje kada su živeli zajedno sa Turcima, dotle se Izetbegovićev oponent Fahrudin Radončić o Erdoganovoj poseti izražava negativno i optužuje Erdogana da od Bosne pravi svoju prćiju.
U Radončićevom slučaju, radi se o, kako Pavić kaže, atlantističkom shvatanju islama. Radončić islam shvata kao i Erdoganov oponent Fetulah Gulen, čije pristalice turske vlasti optužuju i gone zbog pokušaja državnog udara u leto 2016.
Kao što je nezadovoljan stanjem Gulenovih škola na Kosovu i Metohiji, Erdogan je isto tako nezadovoljan stanjem u BiH, u kojoj škole koje podržava Abdulah Gulen još uvek funkcionišu.
