Za zemlje Zapadnog Balkana, što se tiče ulaska u EU, sve je još neizvesno i sve je ostavljeno za period i posle 2025. godine. A to znači još godinica bezbrižnog života, prodavanja tople vode sluđenom narodu, određenih donacija od strane određenih zapadnih ambasada, plus brojna studijska putovanja u Brisel, Vašington i Berlin. Za povlašćene službenike NVO u Crnoj Gori. A uz sve to idu i luksuzne prostorije NVO u centru grada, plus mlade studentkinje koje su tu, jelte, na praksi, a imaju i ambiciju da rade u crnogorskoj diplomatiji. Kojima se to, naravno, odmah i obećava.
Logično, upravo u tom miljeu i treba tražiti onog podlaca koji je predsedniku Đukanoviću prišapnuo tezu o „Crnoj Gori kao srpskoj provinciji“.
Pa je NATO zato i požurio da primi Crnu Goru u svoje članstvo ne bi li onemogućio da se srpske rakete, a možda i ruske tamo instaliraju. Nije vredelo ni to što je Crna Gora uvela sankcije Rusiji zbog Krima. Pošto stratezi NATO-a ne zaboravljaju da je Crna Gora svojevremeno ratovala u savezu sa Rusijom protiv Japana i da se to u slobodnim crnogorskim planinama uz gusle i danas pamti. Jednom saveznik — uvek saveznik.
Stratezi NATO-a, a i ovi iz EU, čitaju crnogorsku štampu. Naravno, ne čitaju oni sve one budalaštine o ubijenim i prebijenim novinarima, uostalom ko im je kriv što nisu pazili šta pišu, pročitali su stratezi NATO-a da jedno bratstvo tamo u brdima Crne Gore nudi svoje veliko imanje Rusiji da na njemu podigne vojnu bazu i u njoj instalira rakete „iskander“.
To je već ozbiljno strateško pitanje, jer sa tog brda može da se gađa pola Italije, plus poluostrvo Gargano, plus američka Šesta flota. O ruskim jahtama, koje su bazirane u Ponte Montenegro, da i ne govorim. Sve imaju supermoderne radare dometa i do 100 milja, ehosondere, mere dubinu crnogorskog dela Jadrana, neke imaju i sonar pa usput, dok se uljem namazane starletice sunčaju na palubi što je obična ruska „maskirovka“, rezervni ili aktivni oficiri ruske Crnomorske flote traže NATO podmornice u crnogorskom akvatoriju.
Sve to pojačava osećaj provincijalnosti kod dela crnogorske političke elite, čiji su rođaci masovno odselili u Beograd. Samo zato što nisu hteli da žive u srpskoj provinciji koja se, eto, zove Crna Gora. Vic, koji pričaju podlaci glasi: zašto svi tek rođeni Crnogorci imaju duge vratove? Zato, što čim se rode i đipe podignu vrat i pitaju: đe je Beograd?
E, pa u EU neće biti podignutih vratova. Ono što je Crna Gora imala u Titovoj Jugoslaviji, u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u Državnoj zajednici sa Srbijom više nikada neće imati. Zapadni Balkan je za EU ne samo provincija, već i treća liga.
U Sarajevu je gospodin Bakir Izetbegović trijumfalno podviknuo da je Bošnjacima uvek bilo najbolje sa Turskom i Turcima. I jeste, nekih 500 godina divnog života. U provinciji, pošto je Bosna bila provincija otomanske imperije.
Od lidera svetskog pokreta nesvrstanih do otomanske i EU provincije prošlo je samo 27 godina. Prebrzo čak i za Đeknu…
