„Ovde je indikativno da je Peti odbor odbio finansiranje rezolucije. Ali sve u svemu, ponovo su na platformi UN pobedili pristrasan pristup i dvostruki standardi, a pobedu nad istinom odneli politikanstvo i rusofobna histerija“, napisao je Slucki na svom nalogu na Telegramu.
On je dodao da nije bilo i da nema govora ni o kakvom ugnjetavanju stanovnika Krima nakon povratka u sastav Rusije. Slucki je takođe posavetovao predstavnike UN da posete poluostrvo i pogledaju kako živi njegovo stanovništvo pre iznošenja optužbi o kršenju ljudskih prava.
„Tada bi mogli da formiraju objektivno mišljenje o stvarnom životu Krimljana i to pitanje bi nestalo jednom zauvek“, naglasio je on.
Slucki je podsetio da je spreman da pruži bilo kakvu pomoć misiji UN u poseti poluostrvu.
Generalna skupština UN ranije je usvojila rezoluciju Ukrajine o kršenju ljudskih prava na Krimu. Peti (ekonomski) odbor Generalne skupštine je prethodno odbio da finansira iz redovnog budžeta njenu implementaciju. Za usvajanje dokumenta glasalo je 65 zemalja, 27 je bilo protiv, a većina država, njih 70, bila je uzdržana. Treći odbor Generalne skupštine UN, zadužen za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja, usvojio je 15. novembra nacrt te rezolucije, a tada je broj zemalja koje su glasale „za“ bio 67, „protiv“ 26, a uzdržane su bile 82 članice UN. Ukrajinsku inicijativu su tradicionalno podržale SAD i većina evropskih zemalja.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. godine na referendumu održanom nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
