Pri tome je Peti odbor Generalne skupštine, koji se bavi ekonomskim pitanjima, već odbio da izdvoji novac za sprovođenje odluke o toj rezoluciji.
Dokument koji je predložio Kijev ove godine je podržalo 67 delegacija, odnosno pet manje nego 2017. godine. Među onima koji su podržali rezoluciju su Sjedinjene Američke Države, zemlje Evropske unije, Turska i Japan. Protiv nje je glasalo 27 delegacija, među kojima su Rusija, Belorusija, Kina, Indija, Srbija, Sirija, Južnoafrička Republika, Nikaragva i Venecuela, a 70 zemalja bilo je uzdržano.
Zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Genadij Kuzmin, koji je govorio na zasedanju Generalne skupštine, nazvao je taj dokument „čisto antiruskim, lažnim, podmuklim i besmislenim po svom sadržaju“. On se takođe zahvalio „Petom odboru Generalne skupštine UN na odluci da odustane od finansiranja realizacije te rezolucije“, što usvajanje tog dokumenta čini besmislenim.
„Uz sve dužno poštovanje prema mišljenju naših kolega koji su glasali za ovu rezoluciju u Trećem odboru GS UN, Krim se ne može saterati u svoju ukrajinsku prošlost“, naglasio je Kuzmin.
On je naveo da je zbog pogoršanja ekonomske i političke situacije Ukrajina „prestala da bude povoljno okruženje čak i za Ukrajince, o čemu svedoči nagli pad broja stanovništva“.
Diplomata je takođe pozvao sve koji žele da posete Krim kako bi se sami uverili da je „to danas mesto gde žive srećni ljudi, koji su dobrovoljno izabrali Rusiju kao svoj dom, gde se grade bolnice, škole, džamije i crkve i gde su uložene milijarde za izgradnju novih energetskih sistema“.
Kijev je, sa druge strane, kako je primetio Kuzmin, počeo „licemerno da se brine o stanovnicima Krima tek kada je Krim bespovratno otišao od njih“.
Treći odbor Generalne skupštine UN, koji je nadležan za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja, usvojio je 15. novembra nacrt rezolucije, a tada je broj zemalja koje su glasale „za“ iznosio 67, „protiv“ je bilo 26, a 82 članice UN su bile uzdržane.
