Naime, zbog rešavanja trodecenijskog spora u vezi sa imenom Makedonije, premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras nominovani su za Nobelovu nagradu za mir za 2019. godinu.
Nominaciju je u Skoplju objavila dobitnica Nobelove nagrade za mir Uided Bušamaui, a tu ideju inicirali su bivši ambasador Makedonije u NATO-u Nano Ružin, grčki evroposlanik iz vladajuće Sirize Stelios Koluglu i makedonski novinar Branko Tričkovski.
Gosti „Sputnjik intervjua“, istoričar Aleksandar Raković i univerzitetski profesor iz Skoplja Aleksandar Daštevski jednoglasni su u oceni da ta prestižna nagrada, sasvim sigurno, neće otići u ruke Zaeva i Ciprasa.
Prema rečima profesora Daštevskog, ta nominacija predstavlja samo pi-ar, odnosno reklamu za šefa Vlade u Skoplju.
„Nema osnova da im se dodeli nagrada za mir, s obzirom na to da se u pregovorima Grčke i Makedonije radilo o rešavanju bilateralnih odnosa dveju država, odnosno spora u vezi sa imenom Makedonije. Dakle, rešavalo se dvadeset stvari koje treba da ispuni Makedonija i samo jedna koju treba da ispuni Grčka — da ne blokira prijem Makedonije u EU i NATO, što je već predviđeno sporazumom u UN 1995. godine. Siguran sam da će Nobelova nagrada biti dodeljena nekome ko je zaslužuje, a ovo je samo propaganda kako bi se građani Makedonije koji su protiv sporazuma sa Atinom malo, da kažem, smekšali“, ocenjuje Daštevski.
Sličnog stava je i istoričar Aleksandar Raković. On nominaciju makedonskog premijera za Nobelovu nagradu vidi kao nastavak „montipajtonovskog“ scenarija koji vidimo još od ulaska Crne Gore u NATO, preko svrgavanja partije VMRO-DPMNE sa vlasti, do referenduma u Makedoniji koji je doživeo fijasko, a onda je prihvaćen kao remek delo Zapada u Makedoniji.
„Ništa neće biti od te nagrade, jer tu parodiju ljudi koji su ozbiljniji prosto ne mogu da prihvate. Ne zato što oni ne mogu da budu ucenjeni da nagradu moraju da daju Zaevu i Ciprasu, već zbog toga što bi to čak i za one glavne mentore u Vašingtonu bilo vrlo groteskno. Ovo je samo predizborna kampanja za Zaeva koja je, evidentno, u toku“, kaže Raković.
Aleksandar Daštevski takođe smatra da ta nominacija treba da pomogne Zoranu Zaevu u kandidaturi za predsednika države na predstojećim izborima i on, kao ni istoričar Raković, nema dilemu oko toga da će Zaev na tim izborima, po svoj prilici, i pobediti.
Na pitanje da li je simptomatično to što je inicijator ideje da se Zaevu dodeli Nobelova nagrada upravo bivši ambasador Makedonije u NATO-u, kao i da li je to na neki način dodatni podsticaj šefu Vlade Makedonije da zemlju uvede u Alijansu, Daštevski kaže da je Nano Ružin pripadnik vladajuće partije i da je nominaciju za Zaeva forsirao iz ličnih interesa, u nadi da će dobiti neko ambasadorsko mesto.
Aleksandar Raković sumnja da su u tu inicijativu bili umešani ključni ljudi Severnoatlantskog saveza.
„Nećemo biti naivni da verujemo da je Ružin to sam učinio, ali pretpostavljam da je, recimo, neki sedmi sekretar u NATO-u onako uzgred sugerisao bivšem makedonskom ambasadoru da bi to bilo vrlo važno. Ružin je očigledno to shvatio kao zadatak i eto nominacije“, ocenjuje Raković.
Kako napominje, Makedonija je krenula putem koji je trnovit, krivudav i vodi u duboku krizu u kojoj će možda, ukoliko ne bude drugih rešenja, Makedonci prihvatiti ili čak i sami inicirati podelu zemlje.
„Ne želim da budem predskazivač nekih fatalnih događaja po samu državu, ali logičan kraj svega ovoga, a znamo da se na tome radi, to je Tiranska platforma, jeste federalizacija Makedonije, odnosno pravljenje dvonacionalne države. Može se doći u situaciju da je za makedonski narod čak bolja federalizacija u fizičkom i faktičkom smislu, nego da ta dvonacionalnost bude provučena kroz kvaziunitarnost, gde će zapravo Albanci odlučivati o svemu“, uveren je Raković.