Gledanje preko vizira grčkih i turskih vojnih pilota na nebu iznad istočnog Mediterana za sada je prošlo bez posledica, a znalo je ranije da ih bude i sa tragičnim ishodom. U aprilu ove godine, pilot grčkog aviona je stradao pošto se srušio u more prilikom presretanja turskih aviona.
U najnovijem incidentu, samo u jednom danu, registrovano je šest virtuelnih borbi turskih i grčkih vojnih aviona, pošto su turski avioni ukupno 110 puta narušili grčki vazdušni prostor, preneli su grčki mediji, pozivajući se na informacije Generalštaba Grčke. Zabeleženo je i 16 povreda vazdušnog prostora Grčke od strane špijunskih aviona.
Grčki ministar odbrane Panos Kamenos je iz grčke vojne baze na malom ostrvu Leros u Egejskom moru upozorio Ankaru na kršenje teritorijalnog integriteta Grčke i povredu vazdušnog prostora, istakavši da neće prepustiti ni santimetar svoje teritorije.
Naime, Turska Grčkoj priznaje pravo na samo šest milja teritorijalnih voda, dok Grčka, u skladu sa međunarodnim sporazumom, tvrdi da ima pravo na 12 milja. Uz to, Grčka polaže pravo na 10 milja vazdušnog prostora oko ostrva, dok Turska priznaje samo šest milja i tvrdi da njeni lovci lete međunarodnim vazdušnim prostorom. Atina smatra da Ankara pokušava da nametne suverenitet nad spornim ostrvima i dovede Grčku za pregovarački sto povodom toga.
Spoljnopolitički komentator i vrstan poznavalac grčko-turskih odnosa Vojislav Lalić podseća da su najnovije provokacije Turske u istočnom Egeju izazvale oštra reagovanja Atine, a u Generalštabu Grčke su zapretili da će odlučno odgovoriti i ako bude potrebno sravniti sa zemljom nenaseljena ostrva uz obalu Male Azije, gde je dva dana zaredom došlo do „sudaranja“ na nebu.
„Turski političari, interesantno, za sad nisu reagovali na oštra upozorenja iz Generalštaba Grčke. Nije prvi put da turski avioni narušavaju teritorijalni integritet Grčke. Ti incidenti su učestali od kako je Atina nedavno najavila da će proširiti svoje teritorijalne vode sa šest na 12 milja, što je u skladu sa međunarodnim pravom“, kaže Lalić za Sputnjik.
On podseća da su granice između dve zemlje u Egeju uspostavljene ugovorom iz Lozane, koji je potpisan 1923. godine, ali u Ankari u poslednje vreme sve češće tvrde da ih treba korigovati, pogotovo kada je reč o malim ostrvima uz obale Male Azije. Prvi veći incident zbog tih ostrva desio se 1996. godine kada su se dve zemlje našle na ivici rata, a najgore je, kako napominje Lalić, sprečeno posredovanjem NATO-a i Amerike.
„Posmatrači veruju da će i u ovom slučaju reagovati Brisel i Vašington, jer su obe zemlje članice NATO-a i imaju značajnu stratešku ulogu na jugoistočnom krilu Alijanse. Inače, ovo nije jedini problem koji opterećuje dve zemlje koje su istorijski rivali. Kao što je poznato, pregovori na Kipru su prekinuti zato što je Turska odbila grčki zahtev da sa severa ostrva povuče 35.000 vojnika“, ukazuje nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Atine i iz Ankare.
Nije jasno kada će biti nastavljeni prekinuti pregovori o Kipru, koji je podeljen 1974. godine posle turske vojne intervencije, nakon koje Ankara drži svoju vojsku na severu tog ostrva.
Problem su u poslednje vreme i izbeglice. Lalić objašnjava da u Turskoj tvrde da Grčka vraća migrante koji imaju pravo na dobijanje azila u Zapadnoj Evropi, dok u Grčkoj osporavaju te optužbe i kažu da Turska namerno propušta ilegalne izbeglice, iako se ugovorom sa EU obavezala da ih vraća u zemlje odakle su stigle.
Kako je najavljeno, prelet turskih aviona u grčkom vazdušnom prostoru najverovatnije će biti i tema sastanka Saveta za spoljnu politiku Grčke posvećenog kiparskom pitanju i grčko-turskim odnosima.
Ipak, prema Lalićevoj oceni, tu će biti nezaobilazna reč NATO-a i Vašingtona.
Na pitanje kako treba tumačiti stav Vašingtona iznet tokom prošlonedeljnog strateškog dijaloga SAD i Grčke da on od Atine očekuje da „igra pozitivnu ulogu i predstavlja most u namerama koje će obezbediti ravnotežu u regionu“, sagovornik Sputnjika odgovara da to treba posmatrati u kontekstu najnovijih relacija na liniji Amerika-Turska.
„Vašington, očigledno, u poslednje vreme nastoji da popravi odnose sa Turskom koji su poremećeni poslednjih godina. Kao što se videlo, Bela kuća, odnosno Pentagon, pre nekoliko dana je ponudila Turskoj protivraketni sistem ’Patriot‘, što ranije nije htela da uradi. U tom opštem nastojanju Trampa da popravi ozbiljno narušene odnose sa nekadašnjim pouzdanim saveznikom, Bela kuća će verovatno posredovati između Grčke i Turske, odnosno Kipra, gde se u poslednje vreme povlače potezi koji prete da zategnu situaciju u Istočnom Mediteranu“, ukazuje Lalić za Sputnjik.
