Amerikanci su gotovo svim zemljama koje žele da kupe rusko naoružanje i vojnu tehniku pretili sankcijama, ali se pokazalo da države poput Turske i Indije ne žele da trguju sopstvenom bezbednošću i suverenitetom i da se sa njima ne može razgovarati sa pozicije sile i jezikom ucena.
Vreme će pokazati da li je namera Vašingtona o uvođenju sankcija Turskoj zbog kupovine ruskih sistema S-400 bila samo u funkciji odvraćanja ili će svoje pretnje zaista sprovesti u delo, ali se može očekivati da će odnosi dveju zemalja u narednom periodu biti na ispitu.
„Amerikanci agituju tursko rukovodstvo kako bi odustali od S-400, sistema koji je konkurent američkim kompleksima. U strukturi NATO-a, kojoj pripada i Turska, taj sistem će, kako oni kažu, izgledati kao strano telo. Zapravo, ovo je presedan koji Amerikanci nikako ne žele. Oni to doživljavaju kao ’udarac u leđa‘, pošto Turska postepeno izmiče iz ruku zapadnih zemalja“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert Vladimir Karjakin.
Politikolozi kažu da je Turska svesna da je spoljna politika SAD u poslednje vreme prepuna konfuzije i nedoslednosti i da Ankara želi da iskoristi tu činjenicu za distanciranje od Vašingtona i sopstveno pozicioniranje u međunarodnoj areni.
„Turska želi da postane lider na Bliskom istoku i predlaže regionu svoj model ’demokratije sa islamskim licem‘. Turska brani svoje interese u sirijskom sukobu, gde mora da sarađuje sa Rusijom. Istovremeno, Turska se ne slaže sa SAD kada su u pitanju Kurdi. Dakle, mnogo toga je u igri: Kurdi, ’Turski tok‘, S-400… I naravno, ne treba zaboraviti rusku diplomatiju, koja zahvaljujući kompleksnom pristupu pobeđuje u borbi sa SAD“, smatra Karjakin.
Mnoge zemlje su na primeru konflikta Turske i SAD uvidele da trgovanje sopstvenim suverenitetom radi lojalnosti Vašingtonu ne daje garancije tom suverenitetu. Amerika je promenila svoju nacionalnu odbrambenu doktrinu, ima novu nuklearnu doktrinu i svima je postalo jasno da nijedna zemlja nije osigurana od agresije SAD i njenih saveznika ako krši interese Vašingtona.
Postoji i još jedan aspekt. Prema rečima ruskih vojnih eksperata, mnoge zemlje su shvatile da nabavkom američkih kompleksa „Patriot“ nemaju garancije da će ti sistemi ostati u njihovoj zemlji u slučaju da se odnosi sa SAD pokvare. Tipičan primer za to je Turska. Tamo su bili raspoređeni sistemi „Patriot“, ali kada je Ankara, po mišljenju SAD, postala „neposlušna“, ti kompleksi su povučeni.
S druge strane, Rusija kada isporučuje svoje sisteme S-400, ne zahteva nikakvu posebnu lojalnost Rusiji, već ih nudi kao mogućnost za zaštitu suvereniteta zemlje-kupca.
Ugovor o isporuci četiri divizije sistema S-400 Turskoj potpisan još u decembru 2017. godine u Ankari. Reč je o poslu vrednom 2,5 milijarde dolara. Turska će deo dogovorene sume isplatiti sama, dok će drugi deo kreditirati Rusija.
Rusija treba da počne da isporučuje Ankari to naoružanje najkasnije 2020. godine, a kako se najavljuje, taj raketni sistem će biti u stanju da funkcioniše nezavisno i njime će upravljati turska, a ne ruska vojska.
Ankara je zbog tog posla od prvog dana na meti kritika NATO saveznika, pre svega SAD, uz objašnjenje da te rakete ne mogu da se uklope u odbrambeni sistem Alijanse. To se i moglo očekivati, pošto je Turska prva NATO zemlja koja je kupila moderno rusko naoružanje. Pre toga je samo Grčka nabavila nešto stariji sistem S-300.
Podsetimo, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji se nalazi u poseti Americi, izjavio je da je ugovor o nabavci ruskih raketnih sistema zemlja—vazduh S-400 završen posao koji ne može da se otkaže, ali da je Ankari potrebno još odbrambenog oružja koje bi mogla da kupi od SAD.
