„Još jedan pokušaj političkog pritiska na Rusiju kroz deo Ujedinjenih nacija koji je pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država. Pravno ova rezolucija neće imati nikakvih posledica. Tim pre što 91 zemlja nije podržala rezoluciju“, istakao je senator.
On smatra da će se pre martovskih izbora u Ukrajini Rusija suočavati sa čitavim nizom sličnih antiruskih akcija Kijeva i njegovih partnera.
„Postoji politička mobilizacija svih antiruskih snaga kako u zemlji, tako i na međunarodnoj sceni. U ovoj situaciji trebalo bi da intenziviramo saradnju sa onim državama koje zauzimaju uravnotežen i pragmatičan stav o ključnim međunarodnim pitanjima“, zaključio je parlamentarac.
Predsedavajući međunarodnog odbora Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov rekao je da rezolucija Generalne skupštine UN o Krimu daje Kijevu odrešene ruke za korake koji bi mogli da dovedu do tragedije.
„Rezolucija ne samo što je beskorisna, iako neće imati pravne posledice, može imati vojno-političke: zapravo, Kijevu se daju odrešene ruke za svakakve korake, čak i najnerazumnije. Uzimajući u obzir da uskoro ističe rok trajanja ratnog stanja i neumitno se približavaju izbori u Ukrajini, nema razloga da se ne veruje da su ukrajinske vlasti spremne za takve korake“, napisao je Kosačov na svom nalogu na Fejsbuku.
On je istakao da je 66 zemalja koje su u UN glasale za rezoluciju o Krimu „dele odgovornost za dalje moguće korake Kijeva koji bi mogli dovesti do tragedije“.
Generalna skupština UN je u utorak prostom većinom glasova usvojila rezoluciju o militarizaciji Krima i Sevastopolja, kao i delova Crnog i Azovskog mora, koju je predložila Ukrajina. Dokument usmeren protiv Rusije podržalo je 66 zemalja, 19 je bilo protiv, a većina je uzdržana — 72.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.
Rukovodstvo Rusije je više puta izjavljivalo da su stanovnici Krima na demokratski način, u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema rečima ruskog predsednika, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
