Rezolucija, međutim, nije obavezujuća dok je ne usvoji Predstavnički dom i ne potpiše predsednik Donald Tramp.
Prema rečima Jelene Stevanović, novinarke spoljnopolitičke rubrike lista „Politika“, ta rezolucija bila je očekivana. O tom potezu se govorilo otkako je CIA obavestila senatore o tome šta se zapravo desilo u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.
„To je pokušaj demokrata i republikanaca sa Kapitola da se ograde od svog veoma važnog saveznika sa Bliskog istoka, ali i poruka da ne podržavaju ono što radi Donald Tramp, koji bezrezervno podržava i princa Muhameda i dvor u Rijadu. To je, dakle, simboličan način da stave do znanja javnosti i svetu da se oni ograđuju od toga i da pozivaju predsednika da promeni politiku prema Rijadu“, ocenjuje Stevanovićeva u emisiji „Sputnjik intervju“.
Pritom, kako dodaje, treba imati u vidu da Trampova politika prema Saudijskoj Arabiji nije ništa drugačija od one koju su vodili Buš ili Obama, ali se sada u javnosti stiče utisak da Tramp radi nešto nečuveno.
„Na Trampa se vrši veliki pritisak još otkako se desilo ubistvo saudijskog novinara, ali on ima prava da vodi spoljnu politiku onako kako smatra da treba i ne mora da znači da će popustiti pred tom rezolucijom Senata SAD. Sudeći po onome što je dosad govorio, američki predsednik neće potpisati rezoluciju kojom se prestolonaslednik Saudijske Arabije optužuje za ubistvo Džamala Hašogija, a nije sasvim izvesno ni da će se u Predstavničkom domu prikupiti dovoljno glasova za usvajanje te rezolucije“, kaže Jelena Stevanović.
I istoričar Saša Adamović veruje da će Tramp odoleti tom pritisku i napominje da je mnogo značajnih stvari u igri.
„Treba imati u vidu da je Tramp sada na polovini mandata i da će se još puno bitaka voditi u naredne dve godine, tokom njegove kampanje za novi mandat. Jedna od njih, usmerena protiv američke ’duboke države‘, vodiće se upravo na pitanju Saudijske Arabije. Uostalom, ni prethodni američki predsednici nisu imali bogzna kako drugačiji odnos prema Saudijskoj Arabiji i ja verujem da će Tramp ostati uz tu kraljevinu i uz Izrael, a pre svega nastaviće pritisak na Iran, koji mu je zapravo i glavna spoljnopolitička meta“, ukazuje Adamović.
On smatra i da je ta rezolucija Senata prilično rano došla, jer kada je reč o ubistvu Hašogija, još nije poznato sve što se u Konzulatu zaista dogodilo.
„To je jedna veoma mračna priča i zaista bi bilo zanimljivo otkriti zašto je Hašogi ubijen i kome je njegovo ubistvo trebalo da nanese najveću štetu. Po onome što možemo da vidimo, prilično veliku štetu nanosi upravo Muhamedu bin Salmanu i posredno Donaldu Trampu, koji zasad uspeva da odoli pritiscima i da ne osudi princa Salmana dok se ne utvrdi šta se zapravo desilo“, napominje gost „Sputnjik intervjua“.
Kako kaže, vreme će pokazati da li će unutar same kraljevske porodice u Rijadu doći do neke promene direktnih partnera sa SAD i da li će se Vašington i dalje oslanjati na princa Muhameda.
„To umnogome zavisi od odnosa unutar kraljevske kuće i oni će verovatno pokušati da amortizuju štetu koja je nastala tom prilikom. Bilo bi zanimljivo znati u kom pravcu idu ti dogovori, ukoliko ih uopšte ima, kao i da li će princ Muhamed bin Salman morati da se povuče i da li će na njegovo mesto doći neko drugi. U svakom slučaju, vreme će pokazati kako će se ova situacija odvijati. Može se desiti i da će se, onda kada najvažnijim geopolitičkim igračima budu namireni apetiti, malo ko zapravo i sećati sudbine nesrećnog Hašogija“, primećuje istoričar Saša Adamović.
