Američki predsednik Donald Tramp oštro je zapretio vođama buduće demokratske većine u Kongresu, Nensi Pelosi i Čaku Šumeru, da će blokirati rad federalnih institucija, ukoliko mu najviše američko zakonodavno delo ne odobri sredstva za izgradnju zida na granici sa Meksikom.
Šef Bele kuće je još u predsedničkoj kampanji navodio izgradnju zida na granici sa južnim susedom kao sredstvo zaštite od ilegalnih migranata.
Do blokade federalnih institucija dolazi kada se iscrpe zakonske mogućnosti da se finansira rad Vlade, odnosno kada između predsednika i Kongresa postoji spor oko prioriteta, objašnjava dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Vašingtona Milan Mišić.
Blokada federalnih institucija nekoliko puta se događala za vreme mandata Baraka Obame. Najduža je trajala 16 dana. Tada je blokadu izazivala republikanska većina u Kongresu.
Sada bi Tramp mogao da izazove blokadu, tako što u Kongres ne bi poslao zahtev za vanredne budžetske mere, kaže Mišić:
„To je u stvari početno odmeravanje snaga za ono što će doći od 3. januara, kada dužnost preuzima novi sastav Kongresa i kada demokratska većina u Predstavničkom domu preti da sprovede razne istrage protiv predsednika o stvarima koje su kontroverzne već dve godine, a koje nisu mogle da budu politički procesuirane zbog republikanske većine.“
Tramp traži da mu za izgradnju zida na meksičkoj granici Kongres odobri 4 milijarde dolara, dok je demokratska većina spremna da mu odobri tek nešto više od milijardu. Hoće li predsednik Amerike zbog toga podići „politički zid“ usred Vašingtona?
„Ono što je preovlađujući stav u medijima i u redovima Demokratske partije jeste da meksički zid ne može da posluži svrsi koju mu pripisuje Tramp, da potpuno zaustavi ilegalne migrante, iz nekoliko razloga. Na toj dugoj granici ima delova terena koji su nepristupačni, pa zid tamo ne može da se izgradi. Drugo, zid svojevremeno nije pomogao ni Kinezima, teško da će moći da pomogne i Amerikancima“, objašnjava Mišić.
Međutim, izgradnja zida je jedno od Trampovih glavnih predizbornih obećanja, to traži njegova biračka baza, a sva dešavanja oko zida govore nam da će iduća godina u Americi biti veoma zanimljiva, dodaje on.
A da će politička godina u Americi biti zanimljiva, govori i to da se opet pronose glasine o impičmentu, koji bi protiv američkog predsednika mogao da bude pokrenut.
Dok sa jedne strane televizija Si En En, pozivajući se na neimenovane izvore iz Bele kuće, izveštava kako je Tramp uplašen zbog moguće smene i kako smatra da je impičment moguć, Tramp sa svoje strane u intervjuu agenciji Rojters odgovara da ga se ne plaši.
Biće teško smeniti čoveka koji nije uradio ništa loše i koji stvara najveću ekonomiju u istoriji zemlje.
„Nisam zabrinut. Mislim da će ljudi ustati ako do toga dođe“, rekao je Tramp novinaru Rojtersa.
Samo pokretanje impičmenta je moguće, smatra Mišić. Međutim, ono što je malo verovatno, jeste da taj proces bude dovršen, odnosno da predsednik bude opozvan.
Procedura impičmenta je takva da predlog pokreću članovi Predstavničkog doma, za šta im je potrebna prosta većina, dok je u Senatu, gde se obavlja proces suđenja, potrebna dvotrećinska većina za opoziv predsednika. Odnos snaga u Senatu je takav da bi demokratama bilo potrebno da dvadesetak republikanskih senatora pređe na njihovu stranu, što je, prema Mišićevim rečima, malo verovatno.
