Vavanova dodaje da se godišnje u svetu preko prevara na internetu gubi oko 600 milijardi dolara i navodi da, kada se desi napad na korporaciju, on po zaposlenom u proseku košta 25.000 dolara.
Na pitanje odakle stižu najveće pretnje po sajber-bezbednost, Vavanova kaže da one dolaze sa brojnih strana.
„Od kriminalaca koji žele da ukradu novac, bilo da su u pitanju mali iznosi ili organizovana pljačka banaka, preko političkih grupacija koje hoće da iskažu političku poruku, do industrijskog i državno podržanog hakovanja koje cilja na krađu intelektualne svojine. Vlade danas imaju i sajber-vojske i razvijaju kompletna odeljenja koja se bave napadima i odbranom na internetu“, kaže ona.
Na pitanje šta predstavlja bezbedno ponašanje na internetu, Vavanova kaže da ne treba nikad otkrivati drugima lozinke za svoje naloge.
„Nikada ne klikćite na sumnjive linkove i uvek proveravajte da li ste na pravoj internet adresi kada unosite svoje podatke. Osnovna pretpostavka je da uvek imate softver koji vas štiti, i na kompjuteru i na telefonu, baš kao što na vratima imate bravu“, navodi Vavanova.
Ona ističe i da se moraju usvojiti pravila ponašanja na internetu i postarati da svi uređaji koji se povezuju na internet budu propisno zaštićeni.
„Već živimo u digitalnom, pametnom svetu, pametnim kućama, pametnim gradovima. To ima prednosti, ali nosi i rizik, jer otvara prostor za hakere. Mi u ’Laboratoriji Kasperski‘ dnevno otkrijemo 350.000 novih virusa. Pre deset godina smo godišnje otkrivali milion“, rekla je Vavanova.
