Desnica se desila i Španiji. Na izborima za Parlament Andaluzije krajnje desna partija Voks osvojila je skoro 11 odsto glasova, odnosno 12 mandata od ukupno 109. I ona je, kao i ostale desne partije poslednjih godina u Evropi, uzletela pre svega, na talasu velikog nezadovoljstva građana rešavanjem migrantske krize.
„Izuzetno su antimigrantski orijentisani. Andaluzija je region koji je na udaru migrantske rute. Veliki broj građana je nezadovoljan, zbog toga što tamošnja vlast ne može da im garantuje bezbednost na ulicama“, bio je prvi komentar Rajka Petrovića na ove promene, saradnik Instituta za evropske studije.
S obzirom na raspored ostalih glasova na izborima, 12 mandata bi Voksu moglo odmah da omogući ulazak u desnu Vladu te španske pokrajine. Konzervativna Narodna partija i stranka desnog centra Sijudados, bez Voksa, ne bi mogle da formiraju vlast. To neće moći ni socijalisti, stranka aktuelnog španskog premijera Pedra Sančeza, potpomognuta levičarskim Podemosom. Socijalisti su osvojili manje mesta nego na prethodnim pokrajinskim izborima.
Naravno, Voks je već saopštio da bi rado u Vladu sa desničarima, ali ne i socijalistima, jer bi to bilo izneveravanje poverenja 395.000 građana koji su ih podržali.
Već ta izborna računica u najmnogoljudnijoj pokrajini u Španiji, koja broji više od sedam miliona stanovnika, baca dovoljno svetla na političku pozornicu Španije.
„Prvi put je jedna krajnje desna partija, ekstremna desna partija, kako je oni nazivaju, ušla u neki od španskih parlamenata posle punih 36 godina. Do skoro su jedino Španija i Portugalija bile zemlje u kojima krajnje desne partije nisu uspele da uđu u Parlament i pored ovog novog talasa desnih partija u EU, koji traje već prethodnih nekoliko godina. Mnogi analitičari su smatrali da se u Španiji to ne može desiti, s obzirom na to da je još sveže sećanje na nasleđe iz doba frankizma“, napominje sagovornik Sputnjika.
Dobar poznavalac političke scene na Iberijskom poluostrvu podseća da je partija Voks nastala još 2014. godine, ali da uprkos uzletu desnice u Evropi, u Španiji nisu bili mišljenja da je vremenska distanca od 43 godine od smrti generala Franka i njegove diktature dovoljna za ulazak krajnje desnice u Parlament. A Voks, kako kaže Petrović, upravo doživljavaju kao ekstremnu desnu partiju.
„U Španiji je to dočekano sa velikim strahom, velikim nepoverenjem u budućnost španske demokratije i svih vrednosti za koje su se oni borili nakon sloma Frankovog režima. U Sevilji, Almeriji i Malagi, kao najvećim andaluzijskim gradovima, održani su protesti koje je krajnje leva partija Podemos organizovala protiv partije Voks, smatrajući da za njih prosto ne može da ima mesta u španskom društvu, da ih treba proterati iz Andaluzije“, kaže Petrović.
Međutim, on napominje da su izbori u Andaluziji izuzetno važni, ne samo zbog toga što je reč o najmnogoljudnijoj španskoj pokrajini. Reč je, kako napominje, o prvoj proveri volje građana u nekom regionu, nakon što je 1. juna ove godine izglasano nepoverenje konzervativnoj Vladi Marijana Rahoja u Madridu i formirana Vlada socijalista na čelu sa Pedrom Sančezom.
Petrović smatra da je definitivno došlo do sloma bipartizma u Španiji i da će dvema do sada dominantnim partijama biti nemoguće da formiraju neku stabilnu koaliciju bez Podemosa koji je na krajnjoj levici ili Voksa na krajnjoj desnici. To će, kako objašnjava, imati velike posledice po same političke prilike u Španiji, jer je premijer Sančez u nekom narednom periodu hteo da raspiše vanredne parlamentarne izbore na nivou cele Španije.
„S obzirom na rast popularnosti Voksa i pad popularnosti koji na ovim izborima beleži Sančezova socijalistička partija, ljudi koji poznaju prilike na španskoj političkoj sceni, tvrde da će on ipak izbeći da raspiše te izbore. A to samo dodatno daje vetar u leđa evroskeptičnim desnim političkim partijama širom EU za izbore za Evropski parlament (EP) naredne godine“, ističe sagovornik Sputnjika.
On je, kako kaže, gotovo siguran da će Voks biti jedna od partija koja će imati svoje predstavnike u novom sazivu EP. Za izborni uspeh u Andaluziji su već dobili čestitke lidera nekih desnih evropskih partija, poput Marin le Pen.
Petrović objašnjava da je program Voksa vrlo sličan Alternativi za Nemačku ili partiji Marin le Pen. Zalažu se za hrišćansku demokratiju, ekonomski liberalizam, evroskeptični su, monarhisti su, zalažu se za očuvanje tradicionalnih vrednosti, antiislamski su orijentisani.
„Voks je zanimljiv zbog toga što ta partija podržava Srbiju u borbi za očuvanje Kosova i Metohije kao njenog sastavnog dela i ne pozivaju se samo na to što i oni u Španiji imaju slične probleme sa Katalonijom, već baš zbog toga što smatraju da je Srbija hrišćanska, evropska zemlja koja treba da bude u tom frontu protiv islamizacije Evrope“, ukazao je sagovornik Sputnjika.
Po mišljenju Petrovića, Voks je partija koja ima veliki potencijal, između ostalog i zbog toga što je njen lider Santjago Abaskal, poreklom Bask, čiji je otac takođe bio politički angažovan i na udaru baskijske separatističke organizacije ETA dok je ona funkcionisala. On je zbog toga, iako je Bask, za mnoge Špance simbol borbe za jedinstvo i očuvanje nacije, napominje on.